DA LI ĆE KURTI MORATI DA SE POVUČE SA SJEVERA? Sankcije SAD i pojačanje Kfora sa dodatnih 700 vojnika

Kaznene mjere koje je Vašington odredio kosovskoj vladi zbog izazivanja sukoba upotrebom specijalne policije i nasilnim ulaskom u opštine sa srpskom većinom na sevjeru Kosova, praćene odlukom NATO da Misiju Kfor ojača sa dodatnih 700 vojnika, otvorile su pitanje da li se Aljbin Kurti preigrao u "tjeranju inata" SAD i šta slijedi u razvoju događaja trenutno vrlo dramatične situacije.

Da kosovska nezavisnost nije gotova stvar Kurtiju su izricanjem kaznenih mijera po prvi put "saopštili" i najveći saveznici iz SAD. Kfor se poziva na mandat iz Rezolucije 1244 Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija, pa se neki pitaju šta će biti dalje nakon što je Priština suočena sa činjenicom da je Kosovo samo protektorat pod upravom UN.

Kako je naveo američki ambasador na Kosovu Džefri Hovenijer, u ovom momentu "SAD nemaju previše entuzijazma da se angažuju kod zemalja koje ne priznaju Kosovo", spuštena je rampa na posjete zvaničnika Prištine Vašingtonu, a ne treba očekivati ni da bilo ko od značajnijih političkih figura SAD u skorijoj budućnosti posjeti Kosovo.

Ono što SAD traže od Kurtija jeste da hitno deeskalira situaciju na sevjeru, da povuče pripadnike Kosovske policije iz opštinskih zgrada u Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku i da ne insistira da novoizabrani gradonačelnici, koji su mandat dobili na izborima na kojima je izlaznost bila samo tri odsto i koje su Srbi bojkotovali, obavljaju funkciju iz ovih objekata.

Ove oštre poruke praćene su i odlukom NATO da zbog posljednjih dešavanja na sevjeru, Kfor bude tampon zona između nezadovoljnih građana koji mirno protestuju i jedinica Kosovske policije koje na njih ispaljuju suzavac i šok bombe.

[caption id="attachment_370600" align="alignnone" width="889"] FOTO: Kosovo Online[/caption]

Bivši šef diplomatije Vladislav Jovanović kaže za Kosovo onlajn da je sada očigledno i Amerikancima jasno da Albanci na Kosovu možda imaju pravo na državu, ali ne nezavisnu.

"Ta država mora biti samo u Srbiji i to je nešto što ja lično iščekujem da bi moglo biti rezultat jedne tihe evolucije ovog pitanja. Oni i sami vremenom shvataju da imaju 'vruć krompir' u rukama i da je bolje da se on malo ohladi. Od kad su priznali Kosovo, za SAD je lista prioriteta promenjena. Amerika je fokusirana na situaciji u Ukrajini, sa ciljem da se Rusija oslabi kao velika sila i ako je moguće rastvori kao država. Taj prioritet SAD ne dozvoljava da se neki manji konflikti pojavljuju u njenoj pozadini, pogotovo ako je to bez znanja i interesa Vašingtona", kaže Jovanović.

On dodaje da je Priština, kojoj je "Amerika dodijelila ulogu agenta-provokatora da Srbiju neprekidno nervira i izaziva", izvlači SAD iz sigurnih i utvrđenih pozicija na brisan prostor gdje bi mogla da bude izložena rizicima koje ne želi, čak i ratnim.

"Americi u ovom trenutku ne odgovara proigravanje Kurtija i to što on Srbiju i Srbe provocira. SAD žele da Srbija prizna Kosovo i da se to pitanje završi, ali ne i da se do toga dođe oružanim konfliktom, jer to bi bilo protivno američkim interesima u odnosima sa Rusijom i Kinom koje bi to sigurno koristile protiv Vašingtona. Zato Amerika mora da deluje naredbodavno. Kurtiju su poslati zahtevi, ako on to ne bude uradio, doći će druge naredbe, uključujući da im kažu - pomogli smo vas, dobili ste državu, zloupotrebili ste to protiv nas i naših interesa, ta država će ostati ali ne može da bude nezavisna. I da ih vrate na političko rešenje sa Srbijom", ističe naš sagovornik.

On kaže da je jačanje snaga Kfor sa 700 dodatnih vojnika mjera predostrožnosti protiv mogućih nepredvidivih, nedisciplinovanih i tvrdoglavih ispada Albanaca koji, ukazuje, žure da očiste Kosovo od svakog fizičkog prisustva Srba.

"Time im se šalje i poruka da kosovska nezavisnost nije gotova i zaokružena stvar. Nagoveštavaju da ništa nije konačno dok ne postane konačno. Njihova nezavisnost nije konačna, a da bi postala, treba da se upodobe interesima Amerike. Jačanje Kfora je vraćanje u igru Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti, jer je obaveza Kfora da očuva mir i bezbednost u južnoj srpskoj pokrajini. Kfor nije na Kosovu samo da štiti autoritet Rezolucije, koju je da budemo iskreni godinama gurao pod tepih, nego i da štiti američke geopolitičke interese na Balkanu. U ovom trenutku interes SAD nije da se izazove oružani konflikt jer bi to automatski odlagalo interese Amerike na drugim mestima. Takođe, obnovilo bi sliku Amerika kao države koja se oružanu meša u drugim država. Ali to Kurti i Albanci koji misle da mogu što pre da zagrizu rajsku jabuku nezavisnosti rizikuju da im se desi slučaj Adama i Eve - da budu isterani iz raja nezavisnosti", zaključuje Jovanović.

Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije ocijenio je da SAD vode glavnu riječ u određivanju pravca svega što se dešava u Evropi, a naročito na Balkanu, i istakao da je bilo krajnje vrijeme da Vašington stavi do znanja albanskim vlastima na Kosovu da ne mogu da vrše nasilje nad Srbima.

"Kada je reč o odluci SAD da kazni Kosovo, to je odluka u dobrom pravcu, kako bi stavili do znanja albanskim vlastima da ne mogu da vrše nasilje nad Srbima, da vrše nasilje nad njihovim pravima i da vrše nasilje nad demokratijom, u smislu da žele da nametnu da tri odsto albanskog stanovništva upravlja srpskim opštinama“, rekao je Zečević za Kosovo onlajn.

On smatra da iako je taj korak SAD pozitivan za Srbiju, on ipak neće biti dovoljan i moraće da povuku neke radikalnije poteze, konkretno, da traže od vlade u Prištini da povuče specijalne jedinice sa tog dijela Kosova.

U nekom trenutku, prema ocjeni Zečevića, biće potrebne i ekonomske sankcije protiv vlasti u Prištini s obzirom na to da Aljbin Kurti sigurno neće tek tako odustati od svoje dosadašnje politike.

Zečević je naglasio da Kosovo jeste protektorat UN, podsjećajući da su trupe Kfora zadužene za održavanje reda i mira na toj teritoriji.

"Tu je najveći problem je jer su zapadne zemlje priznale nazavisnost Kosova i samim tim su istupile iz tog okvira koje su postavile UN. Mislim da je zapadna politika prema regionu bila potpuno pogrešna i po mom shavtanju trebalo je okolne zemlje integrisati sa Srbijom, a Srbiju integrisati u evroatlantske procese. Mislim da je to bilo mnogo bolje i korisnije za zapadne interese na Balkanu nego ovo što su uradili - rat protiv Srbije, cepkanje srpskog naroda i smanjivanje uticaja Srbije u regionu, jer Srbija je u suštini glavni faktor razvoja i stabilnosti na Balkanu“, smatra Zečević.

Amerika je, ukazuje on, oduvijek vodila glavnu reč na Kosovu jer je ta zemlja na čelu zapadnog saveza, dok su, kako dodaje, ostale zemlje i ambasadori samo slijedili njihovu politiku.

Prema tome, zaključio je, Amerika apsolutno ima glavnu riječ u određivanju pravca svega što se dešava u Evropi, a naročito na Balkanu.

"Videli smo u BiH da nije bilo Dejtona ne bi bilo mira na tim prostorima. Amerika odlučuje o miru i ratu na Balkanu, prema tome Amerika je glavni faktor. Ovi drugi su samo tu da igraju neku svoju ulogu dok se Amerika ne umeša. SAD su lider, oni su predvodinik i sve druge zemlje praktično slušaju njih“, kazao je Zečević.

Naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Aleksandar Mitić rekao je da to što su SAD kaznile Prištinu jeste jedan vid upozorenja i opomene da kontrolu nad bezbjednosnom situacijom na Kosovu ima Vašington, ali da suštinski SAD ne odustaju od svog stava po pitanju kosovske nezavisnosti.

"Radi se o čisto taktičkom "lupanju čvrge“ Prištini što ima ulogu u predstavi u kojoj Vašington želi da pokaže da je on taj koji se pita za bezbednosnu situaciju na Kosovu i Metohije, ali i šire na Balkanu. Ne radi se ni o kakvim ozbiljnim sankcijama, niti SAD menjaju ni za milimetar svoju politiku prema kosovskom pitanju“, rekao je Mitić.

Na pitanje da prokomentariše to što će NATO rasporediti 700 dodatnih vojnika na Kosovo i da li to znači da se igru vraća Rezolucija 1244, po kojoj je Kosovo protektorat, Mitić ocenjuje da Zapadu ne odgovara eskalacija na Kosovu s obzirom na ostale geopolitičke okolnosti i da se služi svim sredstvima kako bi se situacija smirila, te tako instrumentalizuje i Rezoluciju 1244 UN.

Beograd je, podseća, godinama upozoravao NATO da ne bi trebalo smanjivati snage Kfora i oštro se protivio procesu stvaranja "vojske Kosova“ na kojoj su, kako dodaje, radile bilateralno pojedine članice, pre svega SAD.

"Tim pre što je NATO istovremeno odbijao povratak srpskih snaga na Kosovo i Metohiju u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN, ti apeli nisu dobijali odjeka jer je cilj vodećih zapadnih država legitimizacija „nezavisnog Kosova“. S obzirom na tešku situaciju na ukrajinskom frontu, NATO trenutno ne odgovara eskalacija na Kosovu i Metohiji koju ne može u potpunosti da kontroliše“, rekao je Mitić.

Međutim, ističe da ne očekuje dalje potvrđivanje Rezolucije 1244 SB UN, već nastavak njene taktičke instrumentalizacije s ciljem postizanja ciljeva vodećih članica NATO koje su priznale "jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova“.

BONUS VIDEO: