Savjet Evrope podržao nove modele deportacija migranata: Šta usvojena deklaracija znači za BiH?

Deklaracija je usvojena tokom sjednice Komiteta ministara Savjeta Evrope u Kišinjevu, a dolazi u trenutku kada više evropskih vlada sve otvorenije tvrdi da postojeći standardi zaštite ljudskih prava otežavaju deportacije stranih državljana i odbijenih azilanata.

Dokument sadrži ukupno 58 tačaka, a posebnu pažnju za zemlje Zapadnog Balkana izazvale su tačke 45 i 46, koje otvaraju mogućnost saradnje sa trećim državama u okviru migracionih politika.

U deklaraciji se navodi da države mogu razvijati sopstvene migracione politike „koje mogu uključivati saradnju sa trećim zemljama“, kao i da je važno omogućiti državama da razvijaju „nove pristupe“ u cilju odvraćanja ilegalnih migracija.

Među modelima koji se direktno pominju nalaze se:

• obrada zahtjeva za međunarodnu zaštitu u trećim državama
• „return hubovi“ odnosno centri za povratak
• saradnja sa tranzitnim zemljama

EU kritikovala Melonijevu, pa krenula njenim putem

Posljednjih mjeseci više evropskih država otvoreno zagovara model prema kojem bi migranti kojima je odbijen azil bili smještani u centre van teritorije Evropske unije do konačne deportacije ili rješavanja njihovog statusa. Kao potencijalne lokacije za takve centre u evropskim medijima i političkim krugovima pominju se i zemlje Zapadnog Balkana.

Najpoznatiji primjer je sporazum između Italije i Albanije, koji je postao svojevrsni model nove evropske migracione politike. Italijanska premijerka Đorđa Meloni nakon usvajanja deklaracije poručila je da je time potvrđena legitimnost „italijanskog modela“.

Šolaja: EU želi da se riješi nepotrebnog balasta

Iako se Bosna i Hercegovina za sada ne pominje među državama kandidatima za eventualne centre, činjenica da se region sve češće dovodi u vezu sa konceptom „trećih zemalja“ izazvala je zabrinutost dijela javnosti i nevladinog sektora.

Profesor Miloš Šolaja, stručnjak za međunarodne odnose, smatra da evropska migraciona politika već dugo funkcioniše po principu zaštite interesa najrazvijenijih članica EU.

„To je stara kolonijalna politika evropskih zemalja, samo u novom ruhu, pošto to uglavnom te imigracije pogađaju stare zemlje Evropske unije. Ove novije nisu toliko zakačene, pri čemu je Mađarska bila jedna od onih koja je bila izričita protiv tih politika“, kaže Šolaja za Aloonline.

Govoreći o odnosu evropskih država prema migrantima kojima je odbijen azil, Šolaja smatra da EU pokušava selektivno zadržati radno korisnu populaciju, dok druge nastoji izmjestiti van svojih granica.

„Ono što je bitno jeste da one koji im ne trebaju, migrante koji su bezbjednosno problematični i neradno efektivni, nastoje da se toga riješe. Pri tome koriste situaciju da zemlje koje žele u Evropsku uniju to praktično moraju prihvatiti jer nemaju mnogo izbora“, navodi on.

Dodaje da evropske države, prema njegovom mišljenju, vode izrazito selektivnu migracionu politiku.

„Njihov cilj je da se riješe nepotrebnog balasta. Ono što im treba obrazovaniji, vredniji i radno korisni ljudi ostaju, dok se oni koji su bezbjednosno ili socijalno problematični pokušavaju izmjestiti“, smatra Šolaja.

"Političko uslovljavanje država kandidata"

Posebno pitanje odnosi se na moguće finansijske aranžmane ukoliko bi zemlje regiona pristale na otvaranje ovakvih centara.

Evropska unija već godinama finansira upravljanje migrantskim rutama i prihvatnim centrima u državama van EU kroz različite fondove i sporazume. Tako je, prema ranijim podacima Evropske komisije, novac je izdvajen za upravljanje migracijama u zemljama Zapadnog Balkana, uključujući podršku smještajnim kapacitetima, graničnoj kontroli i readmisiji migranata.

Šolaja smatra da bi eventualni „return hubovi“ za BiH mogli značiti veliki teret uz ograničenu korist.

„Značilo bi da će dati malo para da bi mi povukli puno tereta za njih. To je sada borba, jer ko pokaže malo više samostalnosti i izražavanja svojih interesa bude kažnjen. Uvijek kažnjavaju pretpristupnim fondovima, sprečavanjem finansija i tako dalje“, kaže Šolaja.

Dodaje da se evropski pristup prema državama kandidatima često zasniva na političkom uslovljavanju.

„Dakle, drugim riječima, taj evropski kondicionalizam nije uslovljen činjenicom da se ide prema Evropskoj uniji, nego isključivo njihovim i sebičnim interesima“, zaključuje Šolaja.