Od nestanka 24-godišnje Ilinke Dujović iz Priboja prošlo je više od mjesec dana. Za njom aktivno traga otac, čijoj se potrazi priključuju dobrovoljci.
Njegova nada da će ćerku pronaći ne blijedi, a njegova sudbina potresa i one koji ga ne poznaju.

Jedna od stanovnica grada iz kog je ova mlada djevojka nestala, drugi put, u potresnom obraćanju javnosti zatražila je pomoć.

U redovima koji slijede osvrnula se i na slučaj koji je proteklih dana uznemirio mnoge.

Ističući kako se nad sudbinom nestale Ane Volš očajava, istakla je da slučaj njene sugrađanke pada u zaborav. Navodeći da želi da se i Ana Volš pronađe, da bude zdrava i spašena, ocijenila je da nisu svi jednaki.

U nastavku prenosimo njene riječi.

- Priboj. Znate onaj grad na Limu gde žive najbolji ljudi, gde je čovek čoveku brat? Tu su mi korjeni, otac, brat, rodbina i prijatelji. Tu mi je ostalo pola srca, misli su mi često tamo. Pratim sve što se u mom gradu dešava i teška priča porodice Dujović me mnogo potresa. Danas je trideset i prvi dan kako im je nestala kćerka Ilinka, devojka od dvadeset i neku godinu, lijepa kao anđeo. Ne znam je lično, ali sam čula samo reči hvale za nju po Priboju. Mnogo voli životinje, pogotovo pse. Ko voli pse, kome su psi prijatelji, ne može biti loš čovjek. Psi dobrim ljudima prilaze, od loših bježe.

Te djevojke nema. Kažu da je imala psihičkih problema (ja ne znam i ne tvrdim), još jednom je odlazila, ali je na sreću brzo nađena. Otišla je opet. Ko zna šta je kvrcnulo u toj mladoj glavi, da ode, bez da nekom kaže, nekom se ne povjeri. Nikom ne sudimo, jer život svakom svašta može da donese. Pomozimo, samo pomozimo.

Otac je traži svaki dan, obilazi brda i šume iznad Priboja, napuštene kuće i skrovišta. Ide uz Lim i niz Lim, traži svoje dijete. Uz njega su najbliži, par prijatelja i neki dobri ljudi sa velikim srcem. Svaki dan ide u nadi da će je naći živu i zdravu. Negde sakrivenu, ali živu. Čitam njegove apele za pomoć od države, medija, novinara, raznih udruženja i ništa. Ovom čovjeku se ne pomaže. O nestaloj Srpkinji u Americi danas sam videla oko pedesetak naslova, svaki dnevnik je o vijestima za nju, svi komentarišu taj slučaj. Daj bože da Anu u Americi nađu živu i zdravu, da se vrati svojoj deci, kući, dođe u Beograd.

Ali ne mogu a da se ne zapitam, gde je Ilinka Dujović, djevojka iz Priboja, po tim portalima, medijima, vestima, novinama? Gde je njena slika, očev očaj i molba za pomoć, gdje je Srbija za za to dijete? Zar njen život nije vrijedan? Zašto je Srbiji neko važan, a neko ne? Zašto se ne pomogne ocu da svoju kćerku nađe, kako god? Zašto se njegova muka i potraga ne prati i izvještava. Njegova tuga, nada, ljutnja, strepnja gde je?

BONUS VIDEO: