Život studenata iz provincije u većini slučajeva razlikuje se od onih koji ostaju u „svom gradu“, kod kuće, zajedno sa roditeljima. Ovo ne znači nužno da je studentima iz unutrašnjosti teže, nekada i oni bez kontrole roditelja itekako umIju da uživaju u rakoši novca i neograničenoj slobodi. Međutim većina je onih koji se često suoče sa praznim frižiderom, novčanikom i stomakom.

Nedostatak novca se nerijetko postavi kao „kočnica“ za mnoge planove i užitke tokom studiranja. Iako većina svoju finansijsku situaciju vješto krije, ne želeći da se prikažu kao žrtve ili opterećuju drugare i kolege iz svoje okoline, nekoliko studenata nam je priznalo kako se snalaze kada su u krizi.

„Nekoliko puta mi se dešavalo da sam pozajmio novac od drugara da bih mogao da „preživim“ još par dana, ali zato kad mi roditelji pošalju novac i vratim dugove, opet sam na nuli.“ Pavle, 25 godina.

„Kada ostanem sa 100 ili 200 dinara u džepu, a roditelji ne mogu da mi uplate, onda izbjegavam pozive na kafu ili pijem kafu sa automata kada idem na predavanja.“ Jelena, 24 godine.

„Dešavalo mi se da mi se rezani hljeb ubuđa ali da nemam para za novi, tada samo skinem one dijelove za zelenim flekama i super je za jelo sve dok buđ ne počne da se osjeća.“ Milica, 22 godine.

„Kada nemam para onda jedem isključivo kod kuće hranu koju mi roditelji pošalju, a kad mi to nestane onda kreće kriza i zovem za novi paket hrane. Često ni oni nisu u mogućnosti da odmah pošalju pa tih dana budem kod drugara i obrnuto.“ Đorđe, 25 godina.

„U većini slučajeva mi ostane neka zaboravljena tegla meda ili džema u stanu i to je jedini trenutak kada ih jedem, ali naravno ako imam nekog hljeba.“ Igor, 23 godine.

„Kad je ispitni rok idem u čitaonicu jer tamo najbolje učim, ali to mi je mnogo finansijski zahtjevno, pa nosim sendvič ako imam od čega da napravim ili kupim nešto sa automata, neku „grickalicu“, da izdržim dok dođem kući.“ Ivana, 24 godine.

„Jednom sam toliko bio gladan da sam pojeo prokisli gulaš, bilo je malo kiselo ali nije toliko strašno preživio sam.“ Stefan, 26 godina.

„Kada je kriza onda izmišljam neki razlog što ne mogu u grad ili bilo gdje da me pozovu, takođe u bioskop idem samo kad je utorak i srijeda kad su popusti.“ Marija, 21 godina.

Ipak, treba imati na umu činjenicu da uzrok „studentske nemaštine“ nisu uvijek besparica i nedovoljan džeparac. Još češće je riječ o nedostatku vještina u upravljanju kućnim budžetom i nepromišljenom trošenju.

Ovo nam je priznala i jedna studentkinja.

„Mnogo su mi se dopadale neke čizme i, iako su bile nenormalno skupe, kupila sam ih. Nakon toga sam ostala sa hiljadu dinara u džepu i do kraja mjeseca jela hljeb, senf i kečar“. Milena, 22 godine.