Ćana nije mnogo govorila o teškim danima, jer je ona uvijek bila neko ko izaziva osmijeh ljudima, ali je nedavno u jednoj emisiji otvorila dušu gdje je progovorila o stresnim momentima, ali i kolegama.

Pjevačica Ćana vodila je 2013. godine bitku sa opakom bolešću. Pjevačica nije mnogo govorila o teškim danima jer je ona uvijek bila neko ko izaziva osmijeh ljudima, ali je nedavno u jednoj emisiji otvorila dušu gdje je progovorila o stresnim momentima, ali i kolegama.

– Tada sam imala 44 godine, a interesantno je da me nijedan ljekar nije poslao na taj pregled. Imam kulturu odlazaka na ginekološki pregled i na mamografiju. Ustala sam jedno jutro i jedan eho mi je govorio: „Idi uradi mamografiju.“ Nisam mogla da napipam ništa, jer se to nalazilo ispod, odnosno u tkivu, a zbog velikih grudi nije bilo moguće… Da sam napipala, bilo bi već tri centimetra veliko. Dakle, otišla sam na mamografiju, a doktorka me je pitala za stari nalaz, što mi je bilo čudno. Onda sam uradila ultrazvuk, zapanjeno sam gledala u doktorku koja ništa nije vidjela, ali je djelovala čudno, rekavši da dođem za tri mjeseca. Poučena iskustvom da je vrijeme najvažnije, otišla sam kod druge doktorke, pa mi je opet urađen ultrazvuk. Divna doktorka mi je rekla: „Evo ga, ali pogledaj u nebo i prekrsti se, na vrijeme si došla.“ Ta njena rečenica me je vodila kroz operativni i postoperativni period – ispričala je Ćana i nastavila:

– Božjom milošću sam se na vrijeme obratila ljekaru. Sama sebe sam uvjerila da će sve biti u redu. Odlazila sam na magnet, na konsultacije, operisao me je profesor Džodić koji je divan, umirujuće je djelovao na mene. Osjećala sam se bolje jer mi je on prišao i rekao: „Dušo, biće sve u redu.“ Na svu sreću nisam imala hemioterapiju ni zračenje, jer je bolest bila u početnoj fazi, ali se radilo o jako progresivnoj vrsti koja miruje. Međutim, kad krene, u roku od nekoliko dana napravi harakiri u organizmu. Dobila sam lijek koji je sprečavao dolazak hormona pošto je bio u pitanju hormonski kancer, pet godina je trebalo to da pijem – rekla je folk pjevačica kojoj se tada pojavio još jedan zdravstveni problem.

„Išla sam na dvije operacije“

– Poslije sam imala drugi problem, zapatila sam stafilokoku, dobrih dva mjeseca sam se sa time borila. Nijedan antibiotik nije uspio da ga počisti nego je morala ići još jedna operacija i kompletno čišćenje rane. Poslije je bilo sve okej – zaključila je Ćana kroz osmijeh u emisiji „RTS ordinacija“.

O kolegama koje je nisu zvale

– Nekoliko kolega je pisalo, zvalo, ali su me neke situacije razočarale. Meni nije ništa trebalo materijalno, sve to sam imala da ispoštujem, jer sam nekako tako vaspitana i odgojena da se nikada nisam pružala više nego što mi je pokrivač, a uvijek sam imala za taj neki crni fond, za ne daj Bože, tako me majka vaspitala i meni nije trebalo to, nego mi je trebalo prosto: „Ej, biće sve u redu.“ Prijatno me je iznenadila Goca Lazarević. Mi nismo bile toliko bliske, ali ona je najviše telefonirala. Ona je bukvalno svaki drugi dan zivkala. Dok nije prošla operacija čak nisam htjela nikome ni da kažem, ali onda naravno svi su saznali i onda je krenulo onako da… Međutim, neki ljudi sa kojima sam baš bila bliska, bar sam ja to smatrala…

– Ne bih htjela da kažem imena. Kad su imali neke porodične situacije, ne znam, umre majka, umre otac, uvijek sam zvala: „Je l’ treba nešto?“, „Je l’ treba da ode moj suprug nekog da sačeka?“, jer znam koji je to šok, ja sam prošla to i izgubila sam i majku i oca i znam odlično kako to izgleda i svaki čovjek je sluđen – bila je iskrena za „Skandal“.

– Razočarana, da. Čekaj, stani, ne treba mi ništa, je l’ se plašiš da ću da ti tražim pare neke? Pa prije svega imam braću svoju, mislim teško bih se odvažila da tražim od kolega ili bilo koga i da mi treba, znači postoje ljudi. Ja sam gradila prijateljstva izuzetno čvrsta gdje sam imala načina, nego zar je teško napisati jednu porukicu? Znaš, kao da je rak nešto prelazno pa kao da će da pređe sad i na tog nekoga. To me je malo pogodilo, ali dobro. Što je rekla Isidora Bjelica na televiziji, baš sam je gledala i to je živa istina – ponekad vam bolest ne dođe kao kazna nego vam dođe kao nagrada da pročistite u svom životu neke ljude, da prosto postavite stvari jer ti ne znaš dok ne dođeš u priliku da nekog provjeriš, piše Kurir.rs.