„Hrkači“ Narodnog pozorišta Republike Srpske putuju u Sombor

ALOONLINE.BA | Poznati ∙ 07.06.23 12:02 ∙ 0

Uloge tumače: Nikolina Friganović, Miljka Brđanin, Ljubiša Savanović, Danilo Kerkez i Miodrag Markićević

FOTO/NP RS

U petak, na Velikoj sceni Narodnog pozorišta Sombor, u sklopu 31. Pozorišnog maratona pod sloganom „Ko voli pozorište?“, biće odigrana predstava „Hrkači“, u produkciji Narodnog pozorišta Republike Srpske, autora i reditelja Nikole Pejakovića.

Uloge tumače: Nikolina Friganović, Miljka Brđanin, Ljubiša Savanović, Danilo Kerkez i Miodrag Markićević.

– Komad Bolest (Hrkači) počeo sam, koliko se sjećam, da pišem sredinom prošle godine, kada se virus već uveliko reklamirao po televiziji. Razni likovi su nas plašili da ćemo da poumiremo svi, ako se ne desi čudo. I desilo se mini-čudo; pronađena je vakcina. Javnost je podijeljena na one koji vjeruju u vakcinu i one koji ne vjeruju. Međutim, vakcinisali su se i jedni i drugi. Ja, nekako, ne vjerujem njuškama koje me plaše smrću. Smrt i ja se nismo još upoznali, ali znam da me ona pominje, ponekad, u svom crnom društvu… Čovjek bira kome će da vjeruje, i ja sam izabrao. Ionako je ovaj život samo jedan veliki ispit, da bi Gospod video ko je za đubre, a ko za vječnost. I tako, u tom razmišljanju, dobio sam koronu, i to Delta varijantu; iz bolnice sam izašao kao olupina. Jedva sam ostao živ, kažu moji dobri doktori. Bogu hvala za sve – kažem ja – rekao je Nikola Pejaković.

Kako je dodao, tekst, po kome je urađena predstava, završio je nekoliko dana prije nego što je dobio koronu.

– Dobro mi je došla bolest, jer sam sad problem korone uspio da sagledam iz drugog ugla, iznutra. Međutim, ovaj komad nije o koroni, već o nama i našim bolestima koje dušu napadaju; o demonskom egu, o strastima i moralnom sunovratu modernog društva i ove civilizacije. U tom smislu, ovaj k’o biva-virus ili otrov kojim su nas otrovali naučnici (tako se bar predstavljaju), je mačiji kašalj u odnosu na bolesti duše. A naši junaci upravo boluju od tih bolesti. Kako sama bolest nikada nije kazna, već upozorenje, čovjek uvijek ima vremena da se ispravi. Za one koji ne vjeruju u Boga, duša nije naročito važna, jer je i ne vide kao ulaznicu za vječnost; žive svoje male živote po horizontali, nadajući se da će ih smrt stići što kasnije. Možda smo mi, vjernici, budale, nepismeni, neznalice, ali bar nas pustite da umremo kao takvi, ne špricajte nas lažnim istinama iz vaših laboratorija. Što reče Erik Klepton, pričajući o svom iskustvu sa vakcinom: Namirisao sam prevaru (I smell a rat). Ja sam nekada bio stručnjak za teške droge i lako mogu da prepoznam dilera. Primijetio sam da dileri više nisu po ulicama, već po televizijama. Želim da dodam da, kao slobodan čovek, mogu da biram od koga ću da kupim ili ne kupim drogu. Odgovaram samo Bogu i otadžbini, a ne državnom aparatu ili nekom Gejtsu koji je u osnovnoj školi, dok su drugi igrali fudbal, bio stativa – istakao je Pejaković.

BONUS VIDEO: