BiH nema valutu kojom upravlja, ali nema ni monetarnu politiku koja može reagovati kada ekonomija zapadne u problem.

Currency board u BiH često se predstavlja kao simbol stabilnosti. I jeste bio, u jednom istorijskom trenutku. U zemlji razorene ratom, sa razorеnim institucijama i potpunim nepovjerenjem u državu, strogi monetarni režim bio je nužan. Danas, međutim, taj isti sistem funkcioniše kao institucionalna blokada koja sprečava bilo kakvu ozbiljnu ekonomsku reakciju.

Centralna banka BiH nije centralna banka u klasičnom smislu. Ona ne vodi monetarnu politiku, ne određuje kamatne stope, ne interveniše na tržištu i ne može djelovati kao zajmodavac u krajnjoj instanci. Jedini alat koji formalno postoji jeste obavezna rezerva banaka, instrument koji može blago usporiti ili ubrzati kreditnu aktivnost, ali koji ne može zaustaviti inflaciju niti amortizovati ekonomski šok.

Posljednjih godina to je postalo bolno očigledno. Dok su cijene hrane, energije i osnovnih životnih potreba rasle dvocifrenim stopama, CBBiH je mogla samo posmatrati. Dok su centralne banke širom Evrope dizale kamatne stope i gasile inflacione požare, BiH nije imala ni vatrogasno crijevo, ni vodu. Imala je samo zakon koji zabranjuje reakciju.

Tu dolazimo do suštine problema. Monetarna politika koja ne postoji ne može biti alat stabilizacije. U normalnim ekonomijama monetarna politika služi za fino podešavanje ciklusa, za hlađenje pregrijanih sektora i za podršku rastu u krizama. U BiH, odsustvo monetarne politike pretvara se u sistemsko samograničenje koje ekonomske udare ne ublažava, nego ih prenosi direktno na građane.

Zagovornici statusa quo često upozoravaju da bi ukidanje currency boarda bilo ekonomsko samoubistvo. U tome ima istine. Bez snažnih institucija, fiskalne discipline i političke odgovornosti, monetarna suverenost bi se lako pretvorila u štampariju novca i inflacioni haos. Ali iz toga ne slijedi da je postojeći sistem održiv. Slijedi samo da je zemlja zaglavljena.

Bugarska je pokazala da currency board može biti prelazna faza, a ne doživotna presuda. Ona je taj režim napustila tek kada je dio suvereniteta prenijela na Evropsku centralnu banku. BiH nema ni taj izlaz. Nije blizu eurozone, nema jasnu evropsku perspektivu i nema unutrašnji konsenzus o ekonomskom modelu.

Zato je najopasnija iluzija uvjerenje da će se problemi riješiti sami od sebe. Svaki novi inflatorni talas, svaka globalna kriza i svaki fiskalni šok dodatno razotkrivaju slabost sistema u kojem monetarna politika ne postoji, a fiskalna se ponaša kao da postoji beskonačan prostor za zaduživanje.