„Dok je radio most za čas posla sam ovim električnim biciklom stizao u Bodegraj, prelijepo mjesto iza Okučana. Tu mi živi majka, ima 90 godina. I ženina majka je živa i u desetoj je deceniji. Valjalo bi da se ovaj stari most osposobi da mogu opet kraćim putem do Bodegraja“, priča Dušan Džambas.

Ovih dana Dule, kako ga prijatelji zovu, električnim biciklom svakodnevno dolazi u grad. Kaže da je ovdje daleko bolji signal i lakše telefonira nego u naselju „Stočara“.

„Okrenem tako nekoliko brojeva, i onda se vraćam kući. Penzioner sam, pomalo radim, koliko mi dozvoljava ovaj kuk. E da hoće izmisliti i kuk na solarnu energiju, da malo ublažim muke“, komentariše Džambas.

I na kraju, Dule Džambas otkrio je i tajnu svog neobičnog prezimena, opjevanog i u pjesmama. „Neki se džambasi kleli da su kod Sombora sreli jednog tipa što je bio isti on“, pjevao je Đorđe Balašević u „Pjesmi o Boži zvanom Pub“.

„Džambasi su trgovci konjima. Svi moji preci po očevoj strani voljeli su i imali su konje. Kažu da su ranije i trgovali, a u rodnoj Slavoniji bilo je konja. Zato sam i ja Džambas“, rekao je za „Aloonline.ba“ Dušan Dule Džambas, zanimljivi čovjek iz Bodegraja kod Okučana, odnosno naselja Stočara u Gradišci.