NOVAC LEŽI NEISKORIŠĆEN Mogu li se devizne rezerve Centralne banke koristiti za saniranje ekonomskih posljedica?
FOTO: Printscreen
Zbog toga se često otvara pitanje: Mogu li se devizne rezerve koristiti u ekonomske i druge svrhe?
Iz Republike Srpske ranije su dolazili prijedlozi da jedan dio tog novca treba da bude iskorišten za saniranje ekonomskih posljedica pandemije.
Međutim, vlast u Federaciji BiH, na čelu sa SDA, tada se oglušila o zahjeve iz Srpske.
Ova tema trebalo bi da se nađe na dnevnom redu novih političkih partnera na nivou BiH.
Da li bi novac iznad obavezne rezerve u Centralnoj banci BiH mogali nazvati mrtvim kapitalom? Sadašnje zakonske regulative ne dozvoljavaju da bude iskorišten, pa ni kao investicija.
Dok pojedine svjetske ekonomije u opticaj puštaju određena novčana sredstva bez pokrića i time krpe ekonomske rupe, kod nas stoje na računima Centralne banke.
Ekonomisti smatraju da bi privreda od toga imala korist.
– Da se zadrži jedan dio sredstava a jednim manjim dijelom da se pokuša povećati profitabilnost i da se zadovolje neke potrebe. Ti iznosi koji bi se eventualno investirali na domaće tržište bi se vratili – pojašljava ekonomista Saša Stevanović.
Sa tim je saglasan i član Upravnog odbora Centralne banke Dragan Kulina. Ali, podsjeća da je za to potrebna izmjena zakona na nivou BiH.
– Sa minornim izmjenama zakona bilo bi moguće dio tih sredstava staviti u funkciju da se recimo kupe obveznice entiteta, države – dodaje Kulina.
– Evropska centralna banka je to radila, Federalne rezerve su to radile, japanska Centralna banka je to radila, to rade svi monetarni sistemi, samo je sad pitanje da li smo mi kao država došli do tog sistema da to možemo. Ne moramo mi upravljati deviznim rezervama 100 odsto, a da li bi mogli sa 5 odsto – pita Stevanović.
Republika Srpska je to predlagala prije nekoliko godina. Na prijedlogu se sve i završilo, jer u drugom entitetu nije bilo saglasanosti. Kočničar je bila SDA, podsjeća predsjednik Srpske Milorad Dodik.
– Zapadna Evropa, odnosno EU, štampala je novac bez pokrićato što je smanjilo vrijednost evra. Mi ne štampamao ništa bez pokrića. Mi imamo 400 miliona tih sredstava koji se bezrazložno zadržavaju – rekao je Dodik.
Taj novac, smatra Dodik, trebalo bi iskoristiti za infrastrukturne projekte.
Postoji način kako angažovati ovaj novac, kažu u Centralnoj banci.
– Јa mislim da imamo dovoljno razloga da se krene u izmjene zakona u tom kontekstu i da se u nekim kriznim situacijama koje postoje ta sredstva angažuju. Postoje modaliteti da se sredstva angažuju a da se ne naruši ni valutni odbor niti bilo šta učini negativno u poslovanju Centralne banke – istakao je Kulina.
– Možemo donijeti odluku da se sa pokrićem emituje jedan dio i da to ide na izgradnju autoputeva, termoelektrane, hidrocentrale. Da ne ide u potrošnju već u investicije – zaključio je Dodik.
Upravo investicije i infrastrukturni projekti biće prioritet buduće vlasti na nivou BiH, pa bi na dnevnom redu trebalo da bude pitanje puštanja u opticaj viška sredstava preko obavezne rezerve u Centralnoj banci.
BONUS VIDEO:
Možda vas zanima
Biznis
vremenska prognoza
Sarajevo
Banja luka
Mostar
Tuzla
Bihać
Bijeljina
Zenica
Prijedor
Pale
