M. S. otišla je iz Srbije u želji da sebi stvori bolje uslove za život. Uspjela je dobro da se snađe u Los Anđelesu, imala je dobar posao, napredovala je, svaki dan joj je bio isunjen, bila je okružena porodicim i prijateljima. A onda je jedan susret doneo veliki obrt. Upoznala je muškarca iz rodne zemlje koji ju je već na prvi pogled očarao. Kako je njihova ljubav cvjetala, zbog njega je odlučila da povuče radikalan potez i čak se vrati u domovinu. Nije ni slutila u šta će se pretvoriti njihov bajkovit odnos...

– Svake četiri godine sam dolazila u Srbiju, u posjetu ocu. Po prvi put sam odlučila da ostanem mjesec dana. Tada sam slučajno upoznala svog budućeg supruga. Tek što smo krenuli da izlazimo, ja sam morala da se vratim. Čuli smo se redovno – posljednje večeri mog boravka u Srbiji rekao mi je da, ako mi se javi preko fejstajma kada odem u Ameriku, to znači da smo zaista zajedno. Ja sam osjećala da je to moj budući muž jer mi je delovao savršeno – priča M.

– Došao je decembar i ja sam riješila da ga pitam da me oženi. Već dugo sam htela da se skrasim, da se vratim u svoj rodni kraj, naučim srpski jezik. Kada sam mu to rekla, bio je u šoku, ali me je poslije 15 minuta nazvao i saopštio mi da pristaje – priča nam ova mlada žena.

Srećne vijesti javila je ocu.

– Kada sam mu rekla ko je u pitanju, posavjetovao me je da se ne udajem. Tata mi je rekao da moram da biram – ili on ili moj budući muž. I ostatak porodice se naljutio na mene kad su čuli za koga se udajem. Raspitali su se o njemu, saznali da voli da popije. Nisam imala podršku porodice i svi su na kraju prestali da pričaju sa mnom – ispričala je M za "Ženu".

M. je 6. februara stigla u Srbiju i smestila se u kuću svog budućeg muža koji je živio s roditeljima. Od njene rodbine, sa njom su se susreli samo rođeni brat i brat od ujaka. Sutradan, budući mladoženja je prešao na stvar konkretnim pitanjem – koliko je para donijela iz Amerike.

– Dogovor je bio da donesem 5.000 dolara, ali dok sam kupila kartu, vjenčanicu, poklone za njega i njegove, poplaćala račune, ostalo mi je oko hiljadu i po. Poludio je. Probala sam da ga umirim rekavši mu da ću dobiti još hiljadu i po koje mi je ostavila pokojna mama, ali ljutnja ga je držala nekoliko dana.

Vjenčanje se održalo na Dan zaljubljenih.

– Bilo je lijepo, ali se desila stvar koju sam u tom trenutku ignorisala. Moj muž je već popio, ali je bio priseban. Rekla sam kako sam najsrećnija žena na svijetu, da bi mi njegova rođena sestra šapnula: "Ne znaš ti još za koga si se udala".

Uvrede od svekrve bile su sve češće, a prvi sukob desio se oko kuvanja.

– Polako sam preuzimala odgovornost u kući, iako mi je njegova majka stalno prebacivala da ne znam da kuvam. Primjera radi, jednom sam napravila spanać, na šta mi je ona rekla da moj muž već 15 godina ne jede spanać i da bi to morala da znam. Moj muž je to pojeo, na njeno veliko razočaranje. Onda su krenule uvrede da sam se ugojila, potom me je nazivala i nerotkinjom budući da u prvoj godini braka nismo dobili dijete.

Veliku svadbu napravili su 12. aprila, ali njena porodica nije htjela da prisustvuje.

– Otac nije htio ni da čuje da dođe, a brat je odlučio da me se odrekne još na dan prvog vjenčanja. On je tada saznao nešto, a ja ni dan danas ne znam šta. Zbog toga odbija da priča sa mnom. Na svadbu su mi došli ujak i ujna, dva brata, žena jednog od njih, dva bratanca, sestra od ujaka, tri mlađe rođake i par komšija. To je sve. Ostali ni danas ne razgovaraju sa mnom.

BONUS VIDEO:

;t=2s