– Vojska je najveća životna škola. Mene su pogrešno liječili, doktor Jozef me je spasao. Mislio sam da nikad neću doći kući – rekao je pjevač, pa se prisjetio perioda kada mu je život visio o koncu:

 

– Negde u šestoj, sedmoj godini ispratio sam oca na autobusku stanicu, vraćao se u Njemačku. I kad je otišao, ja sam se vraćao kući, preko nekog drvenog prelaza, nešto mi je ukočilo nogu, nisam mogao da pređem. Porodica se zabrine šta je djetetu, vodi doktorima u Livno, nisu mogli ništa da ustanove. U suštini je bio problem s desnim bubregom. I malo nemara, malo neznanja, 1972. šarena vremena, prebace me u Sarajevo. Operiše me doktor Jozef Kafka, Jevrejin, praktično mi je spasao život jer je bubreg bio toliko istrulio da to nije normalno. Izgubio sam bubreg sa sedam godina. Otac je morao da se vrati nakon dva dana, da spasava život sinu, sve što je zaradio davao je na moje liječenje. Zato ja ne dam na njih nikad, na roditelje, bez obzira na to i da nisu takvi, ja opet ne dam na njih!

 

Baja kaže kako ga je druga supruga Dijana promijenila.

– Ona je moja najiskrenija ljubav dosad. Ona me je smirila i promijenila. Kamo sreće da sam je ranije sreo. Zajedno smo 10 godina, upoznao sam je ispred menjačnice i odmah poljubio. Vjenčali smo se prije nekoliko godina na Santoriniju i imamo dva sina – rekao je Baja, pa se dotakao roditeljstva u kojem, zbog prirode posla, nije učestvovao onoliko koliko je želio.

– Svaki momenat s mojom djecom mi je najbitniji. Nisam bio uz njih jer sam često putovao zbog nastupa, ali svaki svoj slobodan dan gledam da im posvetim. Po tri mjeseca sam umio da provedem na drugom kontinentu. Djeca su mi muzički nadarena, ali ne znam imaju li takve ambicije. Ne stiže se lako do uspjeha u ovom poslu – kazao je Baja svojevremeno za „Premijeru vikend specijal“.

BONUS VIDEO