Lazar Čolić Zola u dvorištu "Bele kuće", otvorio je dušu svom najboljem prijatelju Filipu Caru i Dalili Dragojević, podsjetio se svoje pokojne bake i otkrio do sada nepoznate detalje iz djetinjstva.
- Joj, setim se, pre, dođe baba kod nas u stan, da meni 100 evra, pa da mami 100 evra, mama kad ode u kuhinju ona meni tap u ruku, ja klinac, odem u kupatilo posle da vidm šta je, a ono još 100 eura. Koliko me je gotivila. Jedino sam muško u familiji, još odrstao bez oca, bila je slaba. Gledala me uvek iz nekog sažaljenja... Stalno je psovala, "majku mu je*em on tebe da ostavi, imaćeš šta god poželiš" i stvarno sam sve imao, laptop, kompjuter, motor, sve što sam poželeo - govorio je Zola.
- Nije više živa? - pitala je Dalila.
- Ne, biće joj sad 4 godine. Kad je bila sahrana, ja sam plakao kao lud. Napisao sam na papiru neke veče vezane za nju i rekao sam ako ikada budem imao žensko dete, zvaće se Ljubica, po njoj - nastavio je.
- Moj otac je otišao, nema čoveka... Za vreme rata, samo je otišao, nema ga, a kome da kaže da je trudna... Ko će šta reći, rekla je babi, ali se plašila dedine reakcije. Ali baba je presadila to dedi i on je rekao da rodi, kao "naš je". Nakon 12 godina, mama je htela da radimo DNK ali na kraju nismo jer je sve priznao, sad se čujemo jednom u dva meseca. Video sam ga u životu nekih desetak puta - govorio je Čolić.
- A gde je on sada? - pitala je Dragojevićka.
- U Nemačkoj, ima ženu i dve ćerke - odgovorio je.
- Jao užas - potrešeno je izustio Car.
