O svom odrastanju, roditeljima i polubratu, Relja je u jednoj emisiji pričao s mnogo emocija i po kojom suzom.
Relja Popović je široj javnosti poznat kao muzičar, nekadašnji član mega-popularnih “Elitnih odreda”, suprug Nikolije Jovanović. No, ovaj svestrani momak je i daleko više od toga. Mnogi su mislili da je uloga u filmu “Parada” njegov “izlet” u glumačke vode, a malo ko zna da se za taj poziv školovao, kao i da je za ulogu u filmu “Obični ljudi”, 2009. godine, dobio nagradu “Srce Sarajeva”. S obzirom da mu se nisu dopadale uloge koje je kasnije dobijao, napravio je desetogodišnju pauzu, sve dok se nedavno nije pojavio u seriji “Besa”.
Njegova majka, Zoja Begoli, sama je podigla dva sina – Mišu i Relju.
- Kada je moja majka umrla novinari su pisali da je Faruk Begoli moj otac i pravili konstrukcije da želim da sakrijem albansko poreklo, što je van pameti. Ja ljude delim na dobre i loše, ne po nacionalnosti - ističe Relja, čiji otac Srđan Popović bio sportski novinar.
-Najveći deo života proveo je u “Večernjim novostima”, gde je radio i moj ujak, mamin brat. Bio je veliki navijač “Partizana”, što dugo nisam znao, ali sam od malena gajio veliku ljubav prema KK “Partizan”. Inače, poslednju noć pre smrti proveo je družeći se sa fudbalerima “crno-belih”, koji su dan kasnije igrali neku važnu utakmicu.
- Mama mi je pričala da sam je na sahrani oca jednog mog druga pitao kome je teže – njemu koji je izgubio tatu sa 14 godina ili meni koji sam tada imao godinu i po. Teško je odgovoriti na to pitanje. Da li je ikad lako preboleti odlazak nekog ko ti znači? Naravno da bih voleo da sam mogao da zapamtim oca. To je rana koju nosim ceo život.
- Moja majka je bila jedna neverovatna žena. I u suludim vremenima inflacije, iako je imala malu platu, uspevala je da Miša i ja ne oskudevamo. Možda nisam mogao da dobijem patike koje su nosila neka druga deca, ali je u kući uvek vladala ljubav. Iz ove perspektive gledano, koliko god da nam je nešto falilo, ništa nam nije falilo.
Sudbinsku prekretnicu Relja je doživio sa 18 godina, kada je sticajem nesrećnih okolnosti upucan u stomak. Operacija je trajala četiri sata i život mu je danima visio o koncu.
- Kada sam prvi put video mamu u bolničkoj sobi, imao sam utisak da je za tri dana ostarila deset godina. Iako suštinski nisam bio kriv, to me je mnogo pogodilo Od tada, pa sve do njene smrti, 2017. godine, nikada više je nisam nasekirao. Bio sam dobar sin.
