U rane jutarnje časove Marko Osmakčić i Lazar Čolić, osamili su se u dvorištu i porazgovarali o ljudima i međuljudskim odnosima.

[caption id="attachment_78242" align="alignnone" width="900"] Foto/PrintScreen YouTube/Zadruga Official[/caption]

Nezaobilazna tema Marku je bila Stanija, koja mu očigledno nedostaje.



- A Stanija, Bog otac! Sad ćeš reći druže ona je samo žena, ali za mene... ja sam sa 14 godina u Švici znao ko je Stanija, a ne za Lepog Miću, ili Mikija Đuričića. Za Miljanu se brzo pročulo, zato što se malo sprdala malo bila maskota, ubode četiri pametne, po tom imidžu tuče najbolje. Ali sa 14 sam znao ko je Stanija, u Švici druže, dok sam igrao svoje turnire, možeš reći ona je obični rijaliti igrač - govorio je Marko.

- Nemam ni ja loše mišljenje o njoj - rekao je Zola.

- Bog otac, ikona i sistem. Može neko reći šta god jer ne znaju šta će sa svojom ljubomorom i sujetom. Ona je ušla u ovu kuću iako je deset puta Stanija, ulazi i šta ti je veličina, svima pruža ruku svima! A ovi matorci, ni ćao! Ako sam ja nova garda, šta me treba popi*ati! Tako fina i skromna a svima se lijepo javi, na kraju krajeva vaspitanje. Imam neko šesto čulo, sve osjetim, možda ne mogu opisati ali to osjetim, kao životinja - nastavio je Osmakčić.