Za Amerikance je Kina opasan, ali dalek izazov, ali za Japan Kina je susedna, egzistencijalna opasnost.
Godinama pre nego što je Kina postala glavna tačka američke odbrambene strategije, Japanci su upozoravali da Peking nema dobre namere, a kako su kineske sposobnosti postajale “strašnije” i njihove vojne provokacije u Tajvanskom moreuzu sve frekventnije, zabrinutost Tokija postajala je sve veća.
"Ukrajina danas, Daleki istok sutra", upozorio je japanski premijer Fumio Kišida u junu. Istog meseca je oko 90 odsto javnosti verovalo da Zemlji izlazećeg Sunca predstoji priprema za kinesku invaziju na Tajvan.
A to je bilo pre avgusta, kada je Si Đinping pojačao napetosti ispaljivanjem balističkih projektila na ekskluzivnu japansku ekonomsku zonu pri velikim vojnim vežbama nakon posete Nensi Pelosi.
U Tokiju, kao i u Vašingtonu razlikuju se mišljenja oko toga kada će rizik od rata biti najveći i hoće li se Si usuditi da rizikuje baš sve u predstojećem vojnom ruletu.
Kako piše Blumberg, a prenosi Jutarnji list, nedavne Sijeve kadrovske reforme podrazumevaju ustvari stvaranje "ratnog veća".
Tako je, na primer, vodeću poziciju u Središnjem vojnom poverenstvu zauzeo veteran poslednjeg kineskog inostranog sukoba, onog u Vijetnamu 1979. Neki eksperti skloni su da veruju da će Narodnoj oslobodilačkoj vojsci još godinama nedostajati ključne sposobnosti potrebne za invaziju na Tajvan, na primer dovoljan broj amfibijskih desantnih čamaca. Ali, malo je rasprava o tome šta bi kineska invazija značila za Japan.
Ako Tajvan padne, ostrva na krajnjem jugozapadnom kraju japanskog arhipelaga mogla bi postati neodbranjiva. Kina bi mogla da suzi japanske vitalne trgovačke rute i poveća pritisak oko spornog ostrva Senkaku. Uglavnom, Kinezima bi se protiv istorijskog rivala najednom otvorio potpuno novi špil karata.
To je, dakle, razlog zašto vlasti u Tokiju izjavljuju da Japan neće stajati po strani ako se napadne Tajvan. Japan ubrzano jača vojne sposobnosti, što predstavlja presedan nakon 1945. godine i nametnute politike pacifizma.
Za japansku se vojsku trenutno izdvaja jedan odsto od ukupnog budžeta i pri takvom trošenju Japan je deveta vojna sila. Podigne li se odbrambeni budžet na dva odsto Japanci će postati treća svetska vojna sila po opsegu trošenja na odbranu.
Japan to i planira do 2027. godine. Neke od svojih jugozapadnih ostrva već pretvara u uporišta načičkana protivbrodskim i protivvazdušnim projektilima, a planovi navodno uključuju i dodatno jačanje ionako visokoopremljene podmorničke flote koja bi mogla da zaustavi kinesku mornaricu.
Tokio takođe namerava da nabavi i američke krstareće rakete “Tomahavk” koje bi mogle da gađaju kinesko kopno. Pritom japanski zvaničnici priznaju da svaka kriza s Pjongjangom jača njihove argumente oko nabavke novog arsenala.
U međuvremenu, saradnja sa SAD-om postaje sve prisnija. Amerikanci i Japanci jačaju programe zajedničke obuke i pripremaju zajedničke operativne planove u slučaju kineske invazije na Tajvan. Ovog su meseca pokrenuli i velike vežbe kod nekoliko južnih ostrva.
Japanci pletu i mrežu bezbednosnih partnerstava, od Australije do Indije, s ciljem jačanja kontrole protiv kineske ekspanzije.
S druge strane, japanske diplomate zabrinute su oko nestalnosti američke politike i navodno tamošnji think-tankovi već pripremaju “plan B” u slučaju da se Tramp vrati na vlast. Takođe, Tokio je zabrinut i oko toga da Vašington podršku Tajvanu implementira samo na simboličnom nivou.
BONUS VIDEO:
.jpg)
