Javni dug evrozone dostigao je 88,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) na kraju drugog kvartala 2026. godine, pokazali su zvanični podaci Evrostata. Ukupne obaveze iznosile su oko 14,44 biliona evra, što je za 1,5 procentnih poena više nego godinu ranije. Na nivou Evropske unije dug je dostigao 82,9 odsto BDP-a.

Posebnu pažnju privlači Francuska, druga najveća ekonomija evrozone, čiji je javni dug dostigao 119,1 odsto BDP-a, odnosno više od 3,5 biliona evra. Budžetski deficit Francuske u 2025. godini iznosio je 5,1 odsto BDP-a – država je trošila znatno više nego što je prikupljala kroz poreze i druge prihode, a razliku je pokrivala novim zaduživanjem.

Kamate koče razvoj i potiskuju obrazovanje

Prema procjeni generalnog izvjestioca za budžet u francuskoj Narodnoj skupštini, Filipa Žuvena, troškovi kamata na javni dug – uključujući obaveze socijalnog osiguranja i lokalnih vlasti – trebalo bi da porastu sa 79,2 milijarde evra u 2026. na 91,2 milijarde u 2027., a zatim na čak 103,7 milijardi evra u 2028. godini.

Ako se ove prognoze ostvare, izdaci za kamate u 2027. premašili bi planiranih 89,1 milijardu evra predviđenih za obrazovanje. Novac koji ode na servisiranje duga ne može istovremeno biti uložen u škole, infrastrukturu, istraživanje ili modernizaciju privrede. Prema ovim prognozama, francuski javni dug mogao bi 2027. dostići 3,8 biliona evra (121,7 odsto BDP-a). Vlada nastoji da ostvari uštede od 54 milijarde evra, ali nailazi na jak otpor u parlamentu i među biračima.

Francuska nije usamljen slučaj. Udio javnog duga na godišnjem nivou povećan je u 18 članica EU, a smanjen u devet:

  • Najveći rast: Poljska (za 6,7 procentnih poena), Litvanija (4,9), Belgija (3,8) i Francuska (3,7).

  • Značajan pad: Grčka (smanjenje za 11,2 procentna poena) i Kipar (za 9,5).

Ipak, na kraju drugog kvartala 2026. javni dug Grčke iznosio je 140,8 odsto BDP-a, a italijanski 139,9 odsto. Razlika je manja od jednog procentnog poena, pa bi Italija, ukoliko se trendovi nastave, uskoro mogla preuzeti prvo mjesto u EU po ovom negativnom pokazatelju.

Skroman privredni rast i protivrečnost ekonomske politike

Evropske države teško izlaze iz dužničkog pritiska i zbog skromnog privrednog rasta. Kada ekonomija stagnira, sporije rastu poreski prihodi, dok rashodi za penzije, zdravstvo i javne usluge ostaju visoki. Vlade su primorane da biraju između smanjenja potrošnje, povećanja poreza i novog zaduživanja. Pretjerano rezanje rashoda dodatno usporava privredu, dok veći porezi direktno opterećuju domaćinstva i preduzeća.

Bivši predsjednik Evropske centralne banke Mario Dragi u izvještaju o konkurentnosti upozorio je da Evropa mora ubrzati reforme, ojačati jedinstveno tržište i obezbijediti više kapitala kako ne bi previše zaostala za SAD i Kinom.

Poznati ekonomista Ljubodrag Savić upozorava da problem zaduženosti dodatno usložnjavaju sve manja konkurentnost, teškoće u industriji i izloženost spoljnim ekonomskim i energetskim potresima. Sukob na Bliskom istoku povećava neizvjesnost i pritisak na cijene nafte i gasa.

„Tu se javlja ključna protivrečnost evropske ekonomske politike. Državama su potrebna veća ulaganja u infrastrukturu, energetiku, tehnologiju i odbranu, ali rast postojećih obaveza i kamata ograničava mogućnost njihovog finansiranja”, ističe Savić.

On napominje da zaduživanje samo po sebi nije problem ako se novac usmjerava u projekte koji povećavaju proizvodne kapacitete i buduće prihode. Međutim, ako se nove obaveze koriste za pokrivanje tekućih rashoda i starih dugova, zaduženost raste bez stvaranja osnova iz kojih će se dug vraćati.

„Evropi je zato potrebno da istovremeno kontroliše javnu potrošnju i sačuva investicije važne za budući rast. Mehaničko rezanje svih rashoda moglo bi dodatno da uspori privredu, dok bi nastavak nekontrolisanog zaduživanja povećavao troškove njegovog servisiranja”, upozorava Savić.

Globalni pritisak: Stanje u Britaniji i SAD

Sličan pritisak osjeća i Velika Britanija. Prema zvaničnim podacima, britanski javni dug je na kraju septembra dostigao oko tri biliona funti (94 odsto BDP-a). Vlada se tokom tog mjeseca zadužila za dodatnih 24,5 milijardi funti, dok su kamate na dug centralne vlade dostigle 10,9 milijardi funti – što je najviši septembarski iznos od početka evidencije 1997. godine.

Sjedinjene Američke Države takođe obaraju rekorde – javni dug SAD u oktobru je dostigao oko 40,4 biliona dolara. Američka savezna vlada godišnje izdvaja gotovo 970 milijardi dolara samo za kamate, dok projekcije ukazuju na mogućnost da javni dug u narednoj deceniji dostigne 120 odsto BDP-a.

„Najveći rizik nije samo u tome koliko Evropa duguje, već i u tome da li će njene ekonomije rasti dovoljno brzo da nose taj teret. Ako sve veći dio javnih prihoda bude odlazio na kamate, a investicije i reforme budu odlagane, Evropa bi mogla da plati visoku cijenu prošlosti upravo gubitkom sredstava potrebnih za budućnost”, zaključuje Savić.

Rezerve gasa na istorijskom minimumu i pad povjerenja potrošača

Izvršni direktor Međunarodne agencije za energetiku, Fatih Birol, upozorio je da Evropa ulazi u zimu sa istorijski niskim rezervama gasa, te da bi novi poremećaji u snabdijevanju mogli da izazovu ozbiljne krize. Prema njegovim procjenama, cijene tečnog prirodnog gasa (LNG) mogle bi znatno porasti u narednim mjesecima.

Usporedo s tim, povjerenje potrošača u evrozoni u oktobru je palo na najniži nivo u posljednjih pet mjeseci (indeks pao na minus 17,9). Ovaj pad dolazi u vrijeme masovnih radničkih i građanskih protesta u Francuskoj, Italiji, Belgiji, Španiji, Portugaliji i Grčkoj zbog nezadrživog rasta troškova života, nedostupnosti stanovanja i lošeg stanja u javnom obrazovanju.