- Pripremne utakmice su bile odlične, kao i na početku Evropskog prvenstva. I onda je došla utakmica sa Portugalom, gdje nam se Bogdanović povrijedio. Jedan od najvažnijih igrača. Povreda Bogdanovića je unutar ekipe povečala odgovornost i motivaciju u nekom drugom smislu, da drugi igrači osjete potrebu da preuzmu više odgovornosti. I odigrali smo utakmicu protiv Letonije fantastično. Ta utakmica nam je podigla samopouzdanje - rekao je Pešić.

Nastavio je u istom ritmu.

- Bio sam zadovoljan jer nisam morao igračima da govorim da smo izgubili Bogdana i da treba da preuzmu odgovornost. Videlo se da oni to osjećaju. Ali onda dolazi Turska. I u petom-šestom minutu Avramović se povrijedio. A on nam je najvažniji igrač. On je pokretač naše kompletne odbrane. Mi živimo od odbrane. Naravno, imamo najboljeg igrača na svijetu, ali i Jokić živi od svih ostalih. Poslije se i Vukčević povrijedio u toj utakmici. Naravno, nije on najvažniji igrač, ali smanjuje se rotacija. Povrijeđuje se potom i Gudurić. Jedan trening može drugi treneing ne može. Utakmicu sa Turskom gubimo na jedan posed i to bez Avramovića.

Bilo je mnogo problema.


- Dolazim na doručak, kad tamo nema Jokića. Nema ni Nikole Jovića, gdje su oni? Profesor doktor Gaga Radovanović mi saopštava da su bolesni. Eto, to su bili naši problemi kojima smo se mi bavili. Izgleda da jeste bio neki virus. Prethodnog dana u hoteli mi se otvorio lift, a u njemu letonski trener Banki. On mi kaže - neki virus nas uhvatio. Dan kasnije dvojica naših igrača ne mogu da ustanu iz kreveta. Nekoliko članova medicinskog tima i rukovodstva takođe. Bolesni igrači nisu išli na trening, dobijali su tri puta dnevno infuziju, a hranu su im donosili u sobu. I pred utakmicu ujutro kažu oni da im je prošla temperatura. Kaže Nikola Jović: 'Dobar sam, igram ja. Jokić, njega i da boli, on nikada neće da kaže da ga boloi. Takav je tip, može da istrpi šta god.