Ljudi koji su poznavali žrtve, kao i oni koji nisu, osjećaju potrebu da se oproste i pošalju poruku suosjećanja. U tom duhu, jedna Novosađanka, Dragana Pilipović, podijelila je svoje oproštajno pismo u obliku pjesme.

U pjesmi pod nazivom "Sa tobom tugu delim," Dragana opisuje trenutnu situaciju i svoja osjećanja.

Moj Novi Sade,

danas si pretužan grad.

Znam, crne je boje,

tvoje srce, danas, boli rad.

Ne poznajem nikoga ko je juče stradao,

ali kao građanin Novog Sada,

steže mi se srce od tuge,

osećam bol svih ljudi, i grada, što svetli bojama duge.

Tužno je Sunce, a Dunav ne teče,

plače i suzama srce ovog grada peče.

I tuga nebom plovi umesto oblaka,

tužna je danas svaka duša, svaka.

Neko je seo na klupu da odmori,

i nikad se više neće radovati zori.

Neko je jutros iz svog doma pošao,

i nikada mu više nije došao.

Pomislim: možda sam i ja tamo mogla biti,

možda si ti mogao biti tu, na tom mestu.

Udružimo svi molitve svoje,

tužni grade moj, za stradalnike tvoje.

Molimo se za pokoj i mir svakoj stradaloj duši,

da se nikada više nijedna nadstrešnica na ljude ne sruši.

Molimo se da nam Gospod prašta,

što ćutimo i trpimo svašta.