Zlatko u rodnim Elezagićima kod Nove Topole provede manje vremena godišnje nego li u Njemačkoj, Francuskoj, Italiji ili Austriji. Pravila su stroga, Zlatko je sinoć na parkingu u Njemačkoj imao nalet inspiracije i napisao pjesmu, koju posvećuje svim svojim kolegama, vozačima kamiona.
Odraz u kiši
Pada kiša, rominja lagano,
zvuci njeni uspavljuju snene,
duša moja osjeća se gladno,
kada ona nije pored mene.
Kapi pratim, dok niz staklo klize,
krivudaju, traže sebi puta,
volio bih da je meni bliže
i da nije za me zabrinuta.
Neke kapi, na lice joj liče,
čini mi se sad će da prozbori,
lišće šušti, k'o da na me viče,
tuga neka srce moje mori.
Teško mi je samom u daljini,
tuga jača, pa se nekad stiša,
i razmišljam tako u tišini
pomogne mi ponekad i kiša.
Zanimljivo je da je Zlatko Sarajlić vrsni šahista, bio je prvak Gradiške, pobjednik na mnogim turnirima, a bavi se i šahovskom problematikom.
Bilo bi dobro kada bi Zlatkovi stihovi barem malo dirnuli bh političare i evropske birokrate, koji mnogo i ne haju za ove plemenite ljude. Jer, kada bi oni stali, u dobroj mjeri stao bi i život.
)
)
