Uskoro novi memorandum o saradnji Srpske i Srbije za jače veze sa dijasporom

ALOONLINE.BA | Vijesti ∙ 26.10.23 17:04 ∙ 0

Vlada Republike Srpske usvojila je danas informaciju o izradi novog memoranduma o saradnji Srpske i Srbije u oblasti jačanja veza sa dijasporom.

Ministarstvo za evropske integracije i međunarodnu saradnju i Kabinet ministra bez portfelja zadužen za koordinaciju aktivnosti i mjera u oblasti odnosa Republike Srbije sa dijasporom su izrazili spremnost da sarađuju na projektima u oblasti dijaspore, saopšteno je iz Biroa Vlade za odnose sa javnošću.

Јedan od koraka u tom pravcu, napominje se u saopštenju, jeste analiza Memoranduma o saradnji na jačanju veza sa pripadnicima dijaspore koji je potpisan 2013. godine u Banjaluci i izrada novog teksta koji će biti predložen vladama Republike Srpske i Srbije na usvajanje.

U tu svrhu će se osnovati Radna grupa koja će raditi na ovom zadatku, i ispred Ministarstva će je činiti tri predstavnika Resora za saradnju sa dijasporom. Očekuje se da će Radna grupa izraditi tekst novog Memoranduma do kraja 2023. godine.

USVOЈEN PRIЈEDLOG ZAKONA O IZMЈENAMA ZAKONA O OBAVEZNIM OSIGURANjIMA U SAOBRAĆAЈU

Vlada Republike Srpske usvojila je danas Prijedlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o obaveznim osiguranjima u saobraćaju kojim je predloženo prolongiranje utvrđenih rokova slobodnog određivanja cijena (premija) osiguranja od autoodgovornosti do kraja 2026. godine, tzv. liberalizacije u oblasti autoosiguranja.

Predlaže se i proširivanje nadležnosti Zaštitnog fonda Republike Srpske sa poslovima koji predstavljaju sastavni dio organizovane tranzicije sa administrativnog na samostalno utvrđivanje cijena u ovoj vrsti osiguranja, saopšteno je iz Biroa Vlade za odnose s javnošću.

S cilju daljeg stvaranja preduslova za efikasnu tranziciju, izmjenama i dopunama je planirano da Zaštitni fond Republike Srpske uspostavi i vodi centralnu elektronsku evidenciju podataka neophodnih za efikasno zaključivanje ugovora o osiguranju i rješavanje odštetnih zahtjeva.

Svrha izmjena je omogućiti preciznije i kvalitetnije utvrđivanje sopstvenih cjenovnika za osiguranje od autoodgovornosti, ali i pravičnije naknade štete nastale u ovoj vrsti osiguranja.

Prijedlog zakona će biti upućen u dalju proceduru u Narodnu skupštinu Republike Srpske, koja je nacrt ovog zakona usvojila na redovnoj sjednici 28. septembra.

USVOЈEN AKCIONI PLAN SPROVOĐENjA OMLADINSKE POLITIKE DO 2027. GODINE

Vlada Republike Srpske usvojila je Akcioni plan sprovođenja Omladinske politike Republike Srpske od 2023. do 2027. godine, kojim su planirana tri strateška projekta – uspostavljanje Resursnog centra za mlade, Program podrške mladim preduzetnicima „Startap Srpska“ i uspostavljanje prvog naučnotehnološkog parka u Republici Srpskoj.

– Omladinska politika je primjer multisektorskog strateškog dokumenta, jer su na rješavanju pitanja mladih ukrštaju mnoge sektorske politike, strategije i nadležnosti – saopšteno je iz Biroa Vlade Srpske za odnose s javnošću.

U ovom dokumentu za period od 2023. do 2025. godine su, pored strateških ciljeva, prioriteta i mjera preuzetih iz Omladinske politike, unesene i aktivnosti i projekti koji imaju za cilj poboljšanje položaja mladih, a realizuju se ili su u planu realizacije za dati period.

Ukupna finansijska sredstva za realizaciju Akcionog plana za period od 2023. do 2025. godine, a koja su do sada dostavile nadležne institucije i organizacije, iznose oko 156 miliona KM.

– U akcionom planu, u strukturi troškova, definisani su i godišnji iznosi sredstava, s tim da oni ne predstavljaju konačan izvor sredstava, jer pojedine institucije i jedinice lokalne samouprave, nemaju definisane namjenske iznose sredstava za određene godine, te ih nisu ni navodili – navedeno je u saopštenju.

Ključni strateški projekti, koji su takođe definisani Omladinskom politikom Republike Srpske od 2023. do 2027. godine i predmetnim akcionim planom, predstavljaju intervencije najvećeg značaja za ostvarenje strateških ciljeva i imaju višestruki efekat na razvoj, a njihovo sprovođenje može biti osnov za pokretanje drugih projekata.

Njihovi rezultati treba da doprinesu ostvarenju strateških prioriteta i održivom razvoju.

ZA DIREKTNA ULAGANjA U 2022. ODOBRENO VIŠE OD 12 MILIONA KM PODSTICAЈA

Vlada Republike Srpske prihvatila je danas informaciju o utrošku i efektima dodijeljenih podsticaja za direktna ulaganja u 2022. godini u kojoj je resorno ministarstvo dodijelilo ukupno 12.852.222 KM za 224 privredna subjekta.

Prema djelatnosti, korisnicima koji posluju u oblasti metalske i elektro industrije odobreno je 4.613.485 KM ili 35,9 odsto, u oblasti drvne industrije 4.339.982 KM ili 33,77 odsto, u oblasti industrije tekstila, odjeće i obuće 1.389.290 KM ili 10,81 odsto.

U oblasti industrije gume i plastike dodijeljeno je 1.051.707 KM ili 8,18 odsto, u oblasti papirne i grafičke industrije 796.765 ili 6,20 odsto, u oblasti proizvodnje ostalih proizvoda od nemetalnih materijala od 346.130 KM ili 2,69 odsto i u oblasti hemijske industrije 314.862 KM ili 2,45 odsto.

Korisnici podsticaja su u 2021. godini ukupno zapošljavali 18.552 radnika, a u 2022. godini broj zaposlenih je povećan za 3,64 odsto ili za 676 zaposlenih, te su u posmatranoj godini zapošljavali 19.228 radnika, saopšteno je iz Biroa Vlade za odnose s javnošću.

Od ukupno 224 korisnika podsticaja, u 2022. godini u odnosu na godinu ranije 123 korisnika su povećala broj zaposlenih, 60 je smanjilo, a 41 je zadržao na istom nivou.

Analizom finansijskih izvještaja za 2022. godinu zabilježen je rast ukupnih prihoda korisnika podsticaja za 20,15 odsto u odnosu na godinu prije, te su iznosili 1.720.129.405 KM.

Takođe, rast ukupnih prihoda u 2022. godini u odnosu na ostvarene prihode u 2021. godini zabilježen je kod 186 korisnika podsticaja, dok je kod 38 korisnika podsticaja ostvaren pad ukupnih prihoda u odnosu na ostvarene prihode prethodne godine.

Ukupni rashodi korisnika podsticaja u 2022. godini iznosili su 1.499.788.855 KM i u odnosu na 2021. godinu veći su za 20,48 odsto.

Korisnici podsticaja su ostvarili ukupnu bruto dobit u iznosu od 222.683.277 KM, što je više za 17,86 odsto u odnosu na ostvarenu bruto dobit u 2021, kada je iznosila 188.936.621 KM.

Ostvareni prihod od prodaje učinaka (domaće i inostrano tržište) iznosio je 1.260.321.024 KM, što je više za 13,23 odsto u odnosu na ostvareni prihod od prodaje učinaka u 2021. godini, a ostvareni prihod od prodaje učinaka na inostranom tržištu (direktno i preko posrednika) korisnika podsticaja iznosio je 816.777.333 KM ili za 13,24 odsto više u odnosu na ostvarene prihode po istom osnovu u 2021. godini.

Sumiranjem ekonomsko-finansijskih pokazatelja poslovanja korisnika podsticaja u 2022. godini u odnosu na 2021. godinu kao efekti se navode rast ukupnog prihoda za 20,15 odsto, rast prihoda od prodaje učinaka za 13,23 odsto, rast prihoda od prodaje učinaka na inostranom tržištu za 13,24 odsto i povećanje zaposlenih radnika za 3,64 odsto ili za 676 radnika.

S obzirom da analiza finansijskih pokazatelja poslovanja korisnika podsticaja ukazuje na pozitivna kretanja, u saopštenju se ocjenjuje da su dodijeljeni podsticaji postigli odgovarajuće efekte i opravdali očekivane rezultate.

BONUS VIDEO: