POLITIČKE TRZAVICE UGROŽAVAJU POSLOVANJE Brojne lokalne zdravstvene ustanove u Srpskoj nisu prešle na trezor

ALOONLINE.BA | Vijesti ∙ 12.01.22 08:31 ∙ 0

Trezorski način poslovanja omogućava kvalitetniji rad zdravstvenih ustanova

FOTO/PRINTSCREEN

Na trezorski sistem poslovanja od 1. januara trebalo je da pređe 17 zdravstvenih ustanova u Republici Srpskoj, međutim, većina domova zdravlja to nisu uradila zbog političkih trzavica u lokalnim parlamentima.

Veliki broj zdravstvenih ustanova već godinama grca u milionskim dugovanjima, zbog čega je Vlada Republike Srpske krajem oktobra 2021. godine zadužila 16 domova zdravlja i Zavod za forenzičku psihijatriju Sokolac, kao i lokalne zajednice u kojima se nalaze, da preduzmu sve potrebne mjere, kako bi od 1. januara 2022. prešli na trezorski sistem rada.

U pitanju su domovi zdravlja Bijeljina, Prijedor, Drinić, Istočni Drvar, Kalinovik, Krupa na Uni, Kotor Varoš, Laktaši, Ljubinje, Mrkonjić Grad, Nevesinje, Prnjavor, Srbac, Stanari, Teslić i Šipovo. Međutim, u mnogim ustanovama taj plan nije realizovan. Načelnik Prnjavora Darko Tomaš rekao je za “Glas Srpske” da tamošnji dom zdravlja još nije na trezorskom sistemu poslovanja, jer skupštinska većina predvođena SDS-om nije usvojila budžet.

– Nije još usvojen budžet i samim tim promijenili su i odluku o uvođenju Doma zdravlja u trezorski sistem poslovanja. Prolongirali su je do usvajanja budžeta. Nadam se da je većina odbornika shvatila da su time napravili dodatni problem i da će u idućim danima okrenuti leđa SDS-u, te da će biti formirana skupštinska većina koja će rješavati probleme – poručio je Tomaš i dodao kako vjeruje da će ta situacija biti riješena do kraja januara.

Ni Dom zdravlja Bijeljina nije prešao na trezor. Direktorka te zdravstvene ustanove Danijela Đukin kaže za “Glas Srpske” da odluka o tome nije ni bila pred odbornicima Grada Bijeljina.

– Nismo prešli na trezor. U decembru su bile dvije sjednice Skupštine grada, ali ni na jednoj od tih sjednica nije razmatrana odluka o prelasku Doma zdravlja na trezorsko poslovanje. Ne znam za ubuduće – rekla je Đukinova i dodala da trezorsko poslovanje toj zdravstvenoj ustanovi i ne ide u prilog, jer posljednjih 16 mjeseci otkako je ona direktorka, posluje pozitivno.

Na trezorsko poslovanje nije prešao ni Dom zdravlja Kotor Varoš. Direktor te ustanove Vladimir Bibić kaže za “Glas Srpske” kako su, ipak, odlučili da u ovoj godini ne prelaze na taj novi sistem rada.

– Bilo je nekih administrativnih problema u Opštini. Načelnica finansija otišla je na trudničko i došlo je do problema u organizaciji, zbog čega smo odlučili da sve prolongiramo za sljedeću godinu – kazao je Bibić.

Međutim, ima i onih koji su uspjeli da od 1. januara pređu na trezorski sistem poslovanja. Dom zdravlja Istočni Drvar je među tim ustanovama.

– Nakon potpisanog sporazuma između Doma zdravlja, načelnika Opštine i resornog ministarstva, pristupilo se svim potrebnim procedurama, od skupštinske odluke, preko zatvaranja računa DZ, pa do otvaranja novog podračuna. Sve smo obavili do 31. decembra prošle godine i od 1. januara naš dom zdravlja je na trezorskom poslovanju – rekla je “Glasu Srpske” načelnica Istočnog Drvara, Milka Ivanković.

Istakla je da će se na ovaj način bolje kontrolisati rad u zdravstvu.

– Naš dom zdravlja do sada nije imao velikih dugovanja, jer smo od početka uključeni u njegovo poslovanje, ali svakako očekujemo efikasnije poslovanje – dodala je Ivankovićeva.

Stabilnost

U Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite RS kažu kako dosadašnja iskustva pokazuju da trezorski način poslovanja omogućava kvalitetniji rad zdravstvenih ustanova.

– Lokalni trezori odgovorni su za izmirenje obaveza u skladu s odobrenim finansijskim planom. To će omogućiti veću stabilnost, jer budžet opštine ili grada postaje garant finansijske sigurnosti – istakli su ranije u resornom ministarstvu.

Pridružite se našoj Viber zajednici