NEUTJEŠNA SESTRA TRAŽI ISTINU! „Zašto je moj brat umro od SEPSE za koju nam nisu ni rekli?“ MLAD ČOVJEK „OTIŠAO“ za samo četiri dana
FOTO: USTUPLJENA FOTOGRAFIJA
Portalu „Aloonline.ba“ javila se Zorica Topalović, neutješna sestra čovjeka koji je, potpuno zdrav, za četiri dana preminuo na Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske (UKC RS).
I poslije devet mjeseci, kako kaže, pitanja je milion. Odgovora nema.
– Moj brat Nedeljko Čavić imao je temperaturu od ponedjeljka, preko dana slabije, ali naveče se vraćala. Bio je u potpunosti zdrav čovjek, zdravstveni karton mu je bio prazan. Radio je pri vojsci, volio da šeta, hranio se zdravo te je mislio da ima prehladu. Zbog toga je pio C vitamin, uzimao limun, voće i drugo. Sve do četvrtka. U četvrtak ujutru se sam automobilom odvezao na UKC gdje je hospitalizovan zbog obostrane upale pluća i jer je pozitivan na virus korona. Naša majka je stara i živa, ostala porodica i ja živimo u Novom Sadu. Ništa nam nije htio govoriti da se ne sikiramo. Tih dana sam razgovarala s njim i zvučao je odlično, ništa mi nije spomenuo. Poznajući njega, smatrao je da će ubrzo ozdraviti, da to nije ništa ozbiljno – započinje za „Aloonline.ba“ priču njegova sestra Zorica Topalović.
„Ovog momenta i iz ovih stopa moram krenuti svom bratu“
– Sutradan, 13. marta, prebačen je na intenzivnu njegu. Ja sam se taj dan posljednji put čula s njim, bilo je tačno 17.29h. Ništa mi nije spominjao. Dakle, čuli smo se tada, a poslije 19 časova više nije bio aktivan ni na jednoj mreži. Odmah sam pomislila da je to čudno, nešto se dešava jer je moj brat uvijek bio dostupan. Ma i da mu se javim u 12 časova, on će odgovoriti. Ujutru nas je pozvao bratovljev prijatelj koji nam je saopštio da je bratu rađena reanimacija i da će biti dobro. Rekao je i da nam ništa nisu govorili jer su željeli da nas poštede i da se ne sikiramo, ali poslije ovog, morao nam je javiti. U tom momentu, kad su mi saopštene te vijesti, samo sam rekla suprugu: „Pridrži mi novčanik i nađi automobil. Ovog momenta i iz ovih stopa moram krenuti svom bratu“. U roku od pola sata smo krenuli, nismo se ni spremili kako treba, jer sam samo žudjela da krenem u Banjaluku i da vidim svog brata. Pred UKC smo stigli u 18h i 15 minuta. Ušla sam unutra, predstavila se, kazala da sam stigla iz Novog Sada te da sam sestra Nedeljka Čavića. Uputili su me ka sestri koja me najljubaznije saslušala i pozvala doktoricu. Došla je doktorica Gordana i odmah sam je pitala kako je moj brat. Ona je kazala: Nažalost, Zorice, nije dobro. Vidjećemo kako će dalje sve teći. Upitala sam je koju terapiju trenutno prima, nisam dobila odgovor, ćutala je na to. Odmah pitam i da li postoji neki lijek, ići ću pješke da ga pronađem i donesem, rekla mi je da je stanje trenutno ovako kakvo jeste te ćemo vidjeti šta će se dogoditi. „Tu smo, borimo se da mu pomognemo, da ima adekvatnu njegu“ – rekla je Zorica.
Zorica kaže da se te noći nije odvajala od UKC-a kako bi bila što bliže svom bratu…
– Te noći nisam otišla u smještaj. Željela sam cijelu noć da stojim ispred UKC-a i da vidim svoga brata. I bez obzira koliko sam bila svjesna da me niko neće pustiti njemu, ja sam željela da mu budem u blizini, da sam tu… U nedjelju ujutru kad sam zvala za informacije, javio mi se doktor Dragić. Rekao mi je da je stanje ozbiljno i da nije dobro. Spomenula sam tada lijek za koji sam u međuvremenu čula i rekla da ću donijeti da i njega uključe. Rekao mi je da ga nazovem za pola sata. Kad sam kasnije nazvala, rekao mi je: „Ne bi bilo efekta, stanje je veoma loše, to bi ga ubilo“. I ja pitam tada, pa zbog čega je stanje toliko loše? Čovjek je bio u potpunosti zdrav, kako je došao u tu fazu, želim anamnezu kako je došao u takvo stanje. Rekao mi je da je to zbog obostrane upale pluća, da ima temperaturu i da je pozitivan na koronu.
„Njegov život se polako gasi, srce će izdržati još nekoliko minuta“
– Sutradan zovem, ponovo isti odgovor, stanje veoma ozbiljno. Pitala sam da li mogu da pozovem u toku noći, želim da čujem kako je brat, rekao mi je da slobodno pozovem, da je on dežurni i da daju sve od sebe da pomognu pacijentu. Ujutru, 15. marta, zovem u 6.30, i tad mi saopštava da se bratovljev život polako gasi i da će njegovo srce izdržati još nekoliko minuta… Odmah sam krenula na UKC, a brat je oko 6 i 50 preminuo. Tad sam samo pogledala u nebo i shvatila da je zauvijek i dio mene otišao. Nisam znala gdje se nalazim. Imala sam utisak od tog saopštenja i stresa kao da pljusak kiše pada po meni. Rečeno mi je da dođem po papire. Tada sam ponovo doživjela šok! Uzmem papire i ima šta i da vidim. Piše i sepsa u dijagnozama. Kakva sepsa sada? Iz kojih okolnosti, kako i kada je dobio sepsu čovjek koji je bio potpuno zdrav. Da li je moguće da čovjek ’76. godište, zdrav, od 11. do 15. marta umre i da ga više nema. Prosto ne mogu da shvatim da je za četiri dana mogao dobiti sepsu i da umre. Šta se dogodilo? Nijedan ljekar s kojim sam razgovarala mi nikada nije rekao da je brat dobio i sepsu, niko mi to nije spomenuo. Takođe, ni koju terapiju prima.
– Želja moje braće, sestara, majke i mene je bila da ga dovezemo u Novi Sad i tu sahranimo. Zaista je strašno i to da dođete u drugi grad u kojem ne poznajete nikog i zadesi vas to što vas zadesi. Razgovarala sam o svemu sa njegovim prijateljima, sa ljudima sa kojima je bio svaki dan. Ispričali su mi da je brat bio cijenen, voljen među poznanicima, da je bio spreman da čini dobra djela te da su ga svi po tome znali. Slušajući ih, upitala sam da li im se ikada požalio da ga nešto boli, rekli su da nikada nije rekao takvo nešto! Moj brat je volio druženje, prijatelje, voljeli su da putuju… Svi su bili u šoku, niko nije mogao da vjeruje šta se desilo. Šta se to dogodi za pet dana? Zamislite koliko smo svi bilo šokirani, da su mi prijatelji sa kojima se svakodnevno viđao rekli da su ga voljeli kao rođenog brata i da mogu vratiti vrijeme unazad da bude živ, sve bi uradili da je moj brat dobro i da se ovo ovako nije dogodilo.
– Kad sam htjela da me puste da ga vidim još samo jednom, makar i mrtvog, rečeno mi je: „Gospođo, ne može, nije Vaš brat jedini koji je umro“. Za mene moj brat jeste jedini na svijetu. Željela sam da mu kupimo odijelo, da ga zasluženo i dostojanstveno ispratimo na onaj svijet, rekli su mi da je i to nemoguće. Tražila sam da kupim i onaj sanduk koji ima staklo preko, rečeno mi je da ga nema, to je što je, zatvoren je sanduk i gotovo.
„Možda ću ovim izjavama spasiti neki drugi život jer će biti upozoreni na neodgovornost osoblja“
– Prošlo je devet mjeseci, a ja i dalje svaki dan čekam poziv svog brata. Zato sam i željela da ispričam ovo javno. Želim da kažem ljudima, koji budu čitali ovo, da nikad ne skrivaju od svojih najrođenijih istinu po pitanju liječenja. Eto, moja porodica i ja nismo imali priliku da vidimo brata, nije htio da nas sikira, mislio je da ima običnu prehladu, a na kraju je umro. I samoj sebi zbog toga postavljam pitanja, da sam znala da je bolestan, odmah bih došla u Banjaluku, možda bih našla način da ga spasem, možda bi danas bio živ… Kivna sam na ljekare što mi nisu rekli sve informacije. Nije mi rečeno ništa, osim da je stanje loše. Došla sam tamo u petak, a brata nije bilo u ponedjeljak. U četvrtak primljen, u ponedjeljak preminuo. Umro je bez prethodnih dijagnoza teških oboljenja, praznog zdravstvenog kartona, bez javljanja ljekaru zbog bolesti… Svako ko ga je poznavao nije mogao da vjeruje da za takav kratak period brata više nema. Šta je uzrok svega toga, da li je sepsu dobio na UKC-u, kako ju je dobio? Pitam se i da nije umro zbog nje. Moj brat je bio moj ponos i kad zbog čitave ove situacije nisam mogla biti direktno uz njega, onda barem ovako da sve ispričam. Svjesna sam da brata nema pa ga nema, ali ne treba ništa da se krije. Možda ću ovim izjavama spasiti neki drugi život, jer će biti upozoreni na neodgovornost osoblja.
4 komentara na vest “NEUTJEŠNA SESTRA TRAŽI ISTINU! „Zašto je moj brat umro od SEPSE za koju nam nisu ni rekli?“ MLAD ČOVJEK „OTIŠAO“ za samo četiri dana”
Ostavite komentar
Možda vas zanima
Vijesti
vremenska prognoza
Sarajevo
Banja luka
Mostar
Tuzla
Bihać
Bijeljina
Zenica
Prijedor
Pale
Neka pociva u miru naš Čava, Ali za četiri dana od zdravog čovjeka tako nesto najgore da se desi je sve nas iznenadila?
Brate naš neka te anđeli čuvaju.
Teško je govoriti da te nema.
Teško je živeti sa toliko pitanja #ZAŠTO#
Moj klasić, neka te anđeli čuvaju i počivaj u miru Božijem. Vječnaja pamjat i Bog dušu da ti prosti. Zaista su me dirnule sestrine reči # ZAŠTO# Šta se to desilo za kratko vreme samo dragi Bog zna. Samo znam da je bio zdrav kao stena.
Cavu sam licno poznavao…i to kao ljudinu…kao pojava…bio je saljive prirode jako druzeljubiv…strasno je ovo…svelo se na to da je nesto bilo uostalom nije bilo nista…mislim na crnokosuljase sa Paprikovca…nikom nista na kraju…dokle ce ovaj cirkus trajati…dokle…