EMIROV OTAC JE OSTAVIO ŽENU I DJECU I OTIŠAO KOD KOMŠINICE „Gledao nas je preko plota, nikad nam se nije vratio“

AloOnline.ba | Vijesti ∙ 14.12.23 07:04 ∙ 0

Tek kada je osnovao svoj dom, Emir je pronašao malo mira, ali je i konstantnoj borbi da ženi i djeci obezbijedi bolje uslove za život

Еmir Muharemović (41) iz BiH od malih nogu preživljavao je neprijatne situacije u porodici.

Naime, kada mu je otac prešao kod komšinice i ostavio majku, odrastao je preko noći i počeo da se suočava sa problemima već od malih nogu.

Tek kada je osnovao svoj dom, pronašao je malo mira, ali je i konstantnoj borbi da ženi i djeci obezbijedi bolje uslove za život.

„Prije rata otac nas je napustio. Otišao je drugoj, a mi smo ostali samo sa majkom. On ju je prevario sa komšinicom. Otkako je otišao kod nje, nikada nam se više nije vratio. Gledao nas je preko plota, bila je iz istog sela, kuća do kuće. Kao da je bila neka viša sila, ili sebičnost, ne znam. Ali, od Boga se ne može pobjeći“, objašnjava porodičnu situaciju Tuzlo.

Jedan brat mu je poginuo veoma mlad, a ima još dvojicu i sestru.

„Majka je radila i trudila se da nas odgaji. Nisam uspio da završim školu. Poslije su i braća krenula da rade i tako. Sestra mi je udata blizu, a u selu živimo samo braća i ja. I oni su oženjeni, imaju porodice – jedan troje, drugi sedmoro djece“, priča.

Uplovio je u prvi brak vrlo nezreo, te se ubrzo i razveo. A onda je upoznao 15 godina mlađu djevojku iz Glogova, koja mu je odmah ukrala srce.

„Ukrala se, da je pitala njene, ne bi joj dozvolili“, priznaje Tuzlo, a njegova supruga se nadovezuje:
„Sve je super, ne žalim se, hvala Bogu. Bavimo se poljoprivredom, a i ko god nas pozove, radimo na dnevnicu. Kada sam došla da živim sa njim, otac, brat i amidža su odmah došli po mene da me vrate kući, ali ja nisam htjela, željela sam da ostanem. Bili su u početu ljuti, ali sada je sve normalno. Prihvatili su i redovno dolaze“, govori ova hrabra žena koja ima svega 26 godina.

Već 12 godina su u braku i imaju troje djece – dvije kćerke i sina. Živjeli su u drvenoj kućici, sve dok im dobri ljudi nisu pomogli da se skuće.

„Poslije 20 godina sam dobio dom. Poklonili su mi plac, jer nisam imao gdje. Bilo je i ljudi iz Švajcarske koji su slali donacije da završim krov. I ja sam podigao dva kredita“, govori i ističe da dnevno radi više od 10 sati, posebno tokom ljetnih dana.

Nema stalan posao, a samim tim ni primanja, te se bori na sve načine da zaradi što više može i ostavi nešto sa strane za zimu. Ali, dešava se da ponekad nema dovoljno novca ni da pošalje djecu u školu.

„Gdje god me ko pozove, ja idem. Najbitnije mi je da imam djeci za školu. Nekad ima, nekad nema. Šta da se radi. Tokom ljeta se mnogo više radi i štedim za zimu. Hvala i ljudima koji nam pomažu.
https://youtu.be/IkLPvpwNniI

Najveći im je problem što nemaju vodu u kući.

„Nosimo vodu po 200 metara. Donosimo u balonima za sve kuće potrebe, a kupamo se sa bokalima. I struja, i knjige, i garderoba za djecu, hrana – sve je to skupo. Ali, bez vode je veoma teško živjeti. Zvali smo ljude da vide gdje je najbolje mjesto za bunar, koliko sam imao, ja sam uložio, ali potrebno je još sredstava da se sve završi, kako bismo imali vodu u kući“, govori ovaj čovjek koji se nada da će uskoro bar malo olakšati život svojoj supruzi i djeci.

BONUS VIDEO: