“DOKTOR ZA VUNU” Jedini registrovani vunovlačar Goran Irić čuva tradiciju

Dodaje da je nekada svaka opština imala bar po jednog vunovlačara.

– Samo u Banjaluci svojevremeno su radila tri vunovlačara. Kada sam se počeo baviti ovim poslom, dobro se radilo i zarađivalo. Sada je druga priča. Svake godine sve je manje posla, a i zarada je mala – kazao je Irić.

Kako je rekao, posao se značajno smanjio kada su došli Kinezi i donijeli svoje proizvode.

– Tada je ovaj posao počeo da stagnira. Inače, danas se zanati sve manje cijene. Ljudi kupuju proizvode sa određenim rokom i vijekom trajanja, a nakon toga ih bacaju i kupuju nove. Sve je manja potreba za zanatlijama i njihovim uslugama. Žao mi je što je to tako i što nemam konkurenciju, jer je konkurencija zdrava i dobra i samo tako se napreduje – dodao je Irić.

Istakao je da su vuna i ostala prirodna vlakna najkvalitetniji i najzdraviji materijali.

– Vuna je izuzetno zdrava, naročito je od velike pomoći osobama koje boluju od reume i išijasa – rekao je Irić.

Dodao je da su problem i konstantna poskupljenja.

– Materijali su sve skuplji, što onda dovodi do toga da i ja moram da podignem svoje cijene – kazao je Irić.

Ovaj čuvar zanata pojašnjava da vunu obrađuje po narudžbi. Najčešće pravi jorgane, jastuke i nadmadrace. Mušterije su uglavnom ljudi sa sela, ali ima i ljekara, advokata…

– Po narudžbi radimo i dušeke za dječije krevete, a to najviše volim da pravim – kazao je Irić.

Ispričao je i da se osobe koje se bave ovim starim zanatom zovu vunovlačari ili drndari. U prošlosti, dok je ovih zanatlija bilo više, skraćenica za ovaj drugi naziv je bila “dr”.

– Znali su me pitati: “Jesi li doktor”, a ja, šta ću, kažem: “Jesam” – kaže kroz smijeh Irić.

Postupak

Goran Irić je za “Glas Srpske” ispričao kako izgleda proces vlačanja ili češljanja vune.

– Prvo je potrebno ošišati ovce krajem proljeća ili početkom ljeta. Nakon šišanja vuna se opere i dobro osuši. Poslije toga vuna stiže u moju radnju na preradu i češljanje – pojasnio je Irić.