Gde je nestao Vladimir Putin?

Aloonline.ba | Svijet ∙ 18.11.22 15:28 ∙ 0

Kada je najviši ruski vojni vrh objavio u TV nastupu da povlače trupe iz Hersona, čovek koji je nedostajao u prostoriji bio je predsednik Vladimir Putin

Foto: Pixabay

Dok su ministar odbrane Sergej Šojgu i general Sergej Surovikin, glavni komandant Rusije u Ukrajini, ukočeno izgovarali razloge za povlačenje pred kamerama 9. novembra, Putin je bio u obilasku neurološke bolnice u Moskvi, gledajući kako doktor izvodi operaciju na mozgu.

Kasnije tog dana, Putin je govorio na drugom događaju, ali nije pomenuo povlačenje iz Hersona, što je verovatno najponižavajuće povlačenje Rusije u Ukrajini. U danima koji su usledili, on nije javno komentarisao ovu temu.

Putinovo ćutanje dolazi u trenutku kada se Rusija suočava sa sve većim neuspesima u skoro devet meseci borbi. Čini se da je ruski lider saopštenje loših vesti prepustio drugima, taktiku koju je koristio i tokom pandemije koronavirusa, piše AP.

Herson je bio jedina regionalna prestonica koju su ruske snage zauzele u Ukrajini, pala je u njihovim rukama u prvim danima invazije. Rusija je mesecima okupirala grad i većinu okolnog regiona, ključne za poluostrvo Krim.

Moskva je ranije ove godine anektirala Hersonsku oblast, zajedno sa još tri ukrajinske pokrajine. Putin je lično bio domaćin ceremonije u Kremlju kojom se formalizuju potezi u septembru, proglašavajući da „ljudi koji žive u Lugansku i Donjecku, Hersonu i Zaporožju zauvek postaju građani Ruske Federacije“.

Nešto više od mesec dana kasnije, ruske trobojke pale su iznad vladinih zgrada u Hersonu, a zamenile su ih žuto-plave zastave Ukrajine.

Ruska vojska je izvestila da je 11. novembra završila povlačenje iz Hersona i okolnih područja na istočnu obalu reke Dnjepar. Od tada Putin nije pominjao povlačenje ni u jednom svom javnom nastupu.

Putin „nastavlja da živi po staroj logici: ovo nije rat, to je specijalna operacija, glavne odluke donosi uski krug profesionalaca, dok se predsednik drži na distanci“, napisala je politička analitičarka Tatjana Stanovaja.

Činilo se da je Putin, za koga se nekada pričalo da lično nadgleda vojnu kampanju u Ukrajini i daje naređenja na bojnom polju generalima, ove nedelje bio fokusiran na sve osim na rat.

On je sa državnim zvaničnicima razgovarao o stečajnim procedurama i problemima automobilske industrije, razgovarao je i sa sibirskim guvernerom o jačanju investicija u svom regionu, telefonirao sa raznim svetskim liderima i sastao se sa novim predsednikom Ruske akademije nauka.

Putin je u utorak predsedavao video sastanku o spomen obeležjima iz Drugog svetskog rata. To je bio dan kada se očekivalo da će govoriti na samitu Grupe 20 u Indoneziji, ali on ne samo da je odlučio da ne prisustvuje, već se nije ni pridružio video konferencijom ili poslao unapred snimljeni govor.

Memorijalni skup iz Drugog svetskog rata bio je jedini poslednjih dana u kome su se pominjali neki ukrajinski gradovi, ali ne i Herson. Nakon sastanka, Putin je potpisao ukaze kojima se okupiranim gradovima Melitopolj i Mariupolj dodeljuju titule grada vojne slave, dok je Lugansk odlikovan kao Grad radnih zasluga.

Nezavisni politički analitičar Dmitrij Oreškin pripisao je Putinovo ćutanje činjenici da je izgradio politički sistem sličan onom u Sovjetskom Savezu, u kojem lider, ili „vožd“ na ruskom, termin koji se koristi za opis Josifa Staljina, po definiciji nije u stanju da pravi greške.

„Putinov i njegov sistem… je izgrađen na način da se za sve poraze okrivljuje neko drugi: neprijatelji, izdajnici, ubod nožem u leđa, globalna rusofobija, bilo šta, zaista“, rekao je Oreškin i dodao: „Dakle, ako je negde izgubio, prvo, to je neistina, a drugo, to nije bio on“.

Neki od Putinovih pristalica doveli su u pitanje tako očigledno distanciranje od onoga što su čak i prokremljovski krugovi videli kao kritičan razvoj događaja u ratu.

To što je Putin imao telefonske razgovore sa liderima Jermenije i Centralnoafričke Republike u vreme povlačenja iz Hersona bilo je više zabrinjavajuće od „same tragedije Hersona“, napisao je prokremljovski politički analitičar Sergej Markov u objavi na Fejsbuku.

„U početku nisam ni verovao vestima, eto kako je bilo neverovatno“, napisao je Markov, opisujući Putinovo ponašanje kao „demonstraciju potpunog povlačenja“.

Drugi su nastojali da pozitivno utiču na povlačenje i utkaju Putina u to. Prokremljovski TV voditelj Dmitrij Kiseljev je u svojoj vodećoj informativnoj emisiji u nedelju uveče rekao da je logika iza povlačenja iz Hersona bila „spasavanje ljudi“.

Prema Kiseljevu, koji je govorio ispred velike fotografije Putina na kojoj ruski predsednik izgleda zamišljeno pred natpisom „Da spasemo ljude“, to je bila ista logika koju koristi predsednik – „da spase ljude, i u određenim okolnostima, svaku osobu“.

Tako i neki obični Rusi mogu da vide povlačenje, kažu analitičari.

„S obzirom na sve veći broj ljudi koji žele mirovne pregovore, čak i među Putinovim pristalicama, svaki takav manevar se shvata smireno ili čak kao znak mogućeg otrežnjenja, ušteda ljudstva, mogućnost mira“, rekao je Andrej Kolesnikov, viši saradnik u Karnegi zadužbini.

Za ruske jastrebove, glasne pristalice Kremlja koji su pozivali na drastične korake na bojnom polju i nisu bili oduševljeni povlačenjem iz Hersona, postoje redovne salve raketnih udara na elektroenergetsku mrežu Ukrajine, rekao je analitičar Oreškin.

Moskva je jednog dana iyvela napada sa oko 100 projektila i dronova ispaljenih na ciljeve širom Ukrajine, što je bio najveći napad do sada na elektroenergetsku mrežu Ukrajine zbog čega su milioni ukrajinaca ostali u mraku.

Oreškin smatra da takvi napadi ne nanose previše štete ukrajinskoj vojsci i da ne menjaju mnogo na bojnom polju.

„Ali potrebno je stvoriti sliku pobedonosnog ’vožda’. Zato je potrebno izvesti neku vrstu udara i glasno vrištati o njima. To je ono što oni trenutno rade, po mom mišljenju“, rekao je on.

BONUS VIDEO: