SLIJEDE SANKCIJE ZBOG ODBIJANJA UVOĐENJA ISTIH!? Članice EU će odlučiti o eventualnim mjerama prema Srbiji

T.B./Aloonline.ba | Svijet ∙ 18.03.22 14:26 ∙ 0

U Briselu ocjenjuju da je trenutna situacija na evropskom kontinentu ”bez presedana još od kraj Hladnog rata” i da samim tim očekivanja od Srbije prevazilaze usvojene pravne norme.

Printscreen

Kako će EU reagovati na odluku Srbije da se u ovom trenutku ne uskladi s evropskim sankcijama uvedenim Moskvi i da li će to za posljedicu imati usporavanje procesa pristupanja, zavisi na prvom mjestu od odluke zemalja članica, kažu u Evropskoj komisiji.

Na svakodnevna pitanja albanskih novinara da li će Srbiji biti uvedene sankcije zbog neusklađivanja sa mjerama EU prema Rusiji, u Briselu ponavljaju da je obaveza zemalja kandidata da se „postepeno“, tokom pristupnog procesa, usklade sa sa politikom EU i odlukama u okviru Zajedničke spoljne i bezbjednosne politike EU.

Objašnjavaju, međutim, i da ne postoji pravni osnov na osnovu kog bi EU mogla da sankcioniše Srbije zbog neusvajanja sankcija protiv Moskve.

-Odluka o sledećim koracima zemalja u pristupnom procesu, konkretno o otvranju poglavlja i klastera, jeste u rukama zemlja članica. One tu odluku donose na osnovu izveštaja Evropske komisije o proširenju- kaže portparolka EK Ana Pisonero.

Prema njenim riječima, EU i dalje čini napore sa zemljma kandidatima ali i svim drugim partnerima da im objasni zašto su uvedene sankcije i zašto je važno da se smanji snaga „ratne mašinerije koja je na raspolaganju Kremlju”.

Srbija prema Pregovarčkom okviru koji su usvojile sve zemlje članice, a kojim se rukovodi Evropska komisija u pristupnom procesu, nema obavezu da se stoprocentno uskladi sa spoljnom i bezbjednosnom politikom EU sve do njenog ulaska u članstvo.

Istovremeno, u Briselu ocjenjuju da je trenutna situacija na evropskom kontinentu ”bez presedana još od kraj Hladnog rata” i da samim tim očekivanja od Srbije prevazilaze usvojene pravne norme.

Ovakav stav prvenstveno zastupaju zemlje članice koje se direktno osjećaju ugroženim ruskim postupcima, kao što su baltičke zemlje, ali i zemlje koje su ranije imale tvrde pozicije po pitanju pristupnog procesa.

U radnim telima Saveta EU trenutno se radi na usaglašavanju pozicija za otvaranje klastera 3 sa Srbijom, a u diplomatskim izvorima napominju da, ukoliko se u narednih par mjeseci ne promijeni situacija u Ukrajini, ali prvenstveno pozicija Beograda, neke od članica bi mogle da blokiraju otvaranje klastera očekivano u junu.

Ovakovoj situaciji treba dodati i činjenicu da u EU nema pretjeranog entuzijazma za ubrzanje procesa proširenja bilo kada je reč o Istočnim parnerima ili zemljama Zapadnog Balkana.

Kada je riječ o Crnoj Gori, koja se stoprocentno uskalđuje sa spoljnopolitičkim odlukama EU, u Briselu kažu da ”pozdravalju i cijene jasne pozicije Podgorice”, ali i nagalšavaju da očekuju da u praksi vide ono na šta se Podgorica obavezala, a to je primena sankcija prema Rusiji.

-Vrlo cijenimo konzistentno i stoprocento uslađivanje Crne Gore sa EU spoljnom politikom. Implementacija je na nacionalnim vlastima gdje očekujemo robusnu primjenu i brzo usvajanje relevantnih odluka u skladu sa dosadašnjim rezutatima Crne Gore i u skladu sa njihovim snažnim stavom u odbrani međunarodnog prava i teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine- kaže portparol EU, Peter Stano.

Kada je u pitanju Turska, koja je zemlja kandidat a nije uvela sankcije protiv Moskve, u Briselu pohvaljuju angažman Ankare navodeći da je ona mnogo učinila u oblasti diplomatije i posredovanja u ukrajinskom sukobu.

Stano kaže da se o opravdanosti i značaju sankcija prema Moskvi razgovara sa širom međunarodnom zajednicom, za koju kaže da ”nema pravnu obavezu kao zemlje kandidati od kojih se očekuje da postepeno usklađivanje sa spoljnom i bezbjednosnom politikom EU- ali da se i one pozivaju i ohrabruju da preduzmu iste ili slične mjere prema Moskvi.

Pridružite se našoj Viber zajednici