Prije tačno 25 godina počelo je bombardovanje Jugoslavije, a na današnji dan prije 10 godina Novak Đoković je pokazao jedno od mjesta koje za njega ima nevjerovatnu vrijednost. Fotografisao se pored zida o koji je prvi put udarao lopticu…
„Uspomene. Zid o koji sam prvi put udarao teniske loptice sa Jelenom Genčić. Uništen bombama, ali i dalje tu„, napisao je Novak na engleskom, uz fotografiju na kojoj se vidi pored zida koji je prošaran gelerima. Pogledajte tu sliku:
Upravo u bombardovanju mnogi pronalaze izgovor za snagu koju je Novak Đoković crpio kako bi pobeđivao svoje protivnike na terenu. Imao je 12 godina kada je Jugoslavija bombardovanja bez odluke Savjeta bezbednosti UN, a sve ono što je proživio tokom 78 dana agresije formiralo ga je kao ličnost. O tome je često pričao za srpske medije, ali i strancima kojima je pokazivao sklonište u kojem je boravio!
„Nalazimo se u skloništu ispod stana gde smo upravo razgovarali. Ovde smo proveli svako veče najmanje 14-15 noći tokom bombardovanja. Ludo je kada pomisliiš koliko ljudi je bilo u ovom skloništu i krilo se od opasnosti koja je dolazila iz vazduha. Ostalo je isto kao što je bilo pre 20 godina„, rekao je Novak i pokušao da se priseti koliko ljudi je bilo u skloništu: „Pokušavam da se setim, cela zgrada, preko 50 stanova je bilo u zgradi, mnogo ljudi. Nema mnogo prostora. Mali tuneli ovuda, vrata bi bila zatvorena u slučaju požara, detonacije, eksplozije…“
Đoković je u skloništu bio zajedno sa članovima najuže porodice.
„Sve sada izgleda drugačije, nisam dugo bio ovde, ne sjećam se mnogih stvari. Bio sam baš mali, u strahu, plašio sam se. Emotivno je bilo teško, nisam znao šta je sledeće što može da se dogodi mojoj porodici. Pamtim da je u prvih par dana bilo mnogo straha i podrhtavanja, suza, patnje. I poslije pet-šest dana ljudi su počeli da pjevaju, da igraju karte i da prihvate realnost sa kojom se suočavaju i da će morati svako veče da dođu ovde i da se mole da će sve biti u redu i da gledaš stvari sa pozitivne strane„, prisećao se tokom razgovora.
Prvi dani NATO bombardovanja bili su posebno teški za porodicu Đoković.
„Nije se to desilo prve, ali jeste druge ili treće večeri. Eksplozija me je probudila, zvuk slomljenog stakla. Moja majka je pala, udarila je glavom o radijator i onesvijesitla se. Otac je povikao: ‘Nole, tvoja braća!’ Još nisam imao 12 godina, ali sam bio najstariji. Odveo sam Marka i Đorđa na ulicu, pošto u našoj zgradi nije bilo skloništa, tako da smo otrčali do tetkine zgrade!„, prisetio se Novak, a onda nastavio: „Bilo je tri ujutru, video se dim od bombi na ulicama. Pao sam, ogrebao ruke i kolena i čuo kako se krhotine kotrljaju prema meni. Pogledao sam gore i vidio kako prolaze dva F117 lovca. Gađali su vojnu bolnicu sa dvije rakete, a eksplozija je bila 500 metara od nas. Sve se treslo od udarca. To je trauma, ja se i danas plašim iznenadnih zvukova, alarm me natjera da skočim!“
BONUS VIDEO:
