Banjalučanka Anastasija Ćorović bila je jedina djevojka koja je prošla ovu obuku i postala edukator.
Za Srpskainfo priča da je obuka trajala 15 dana i da su radili po 12 časova dnevno.
– Bila je prezahtjevna, bar meni. Nije bilo nimalo lako ni jednostavno. Imali smo svaki dan i jutarnje i noćne i po danu zarone. Učili smo i na kompasu kako se radi. Recimo, kako doći sa jedne strane na drugu – istakla je Ćorovićeva.
Kaže da su pored učenja na kompasu, imali i učenje o disanju.
Bila je jedina djevojka na ovoj obuci, ali kako kaže, volejla je da ih je bilo više, jer je njoj, bar tada dosta lakše.
– Nekako, ljepše se osjećaš i ugodnije je. Zašto sam bila samo jedina djevojka, ne znam. Ali sam pitala i u Gorskoj službi spašavanja i u Civilnoj zaštiti da li je bilo zainteresovanih djevojaka, ali ja nisam uopšte čula da su oni ikog i zvali – ističe Ćorović.
Dodaje da nije istina da djevojke ne bi pristale na obuku, ali prema njenim riječima, veći je problem bio što nisu nikog zvali.
– Kad sam pitala kako su mene pozvali, oni su mi rekli da sam se ja odazvala. Prošle godine se nisam odazvala na ronjenje, jer sam mislila da je komplikovano, preteško i da ja ne mogu to naučiti. Na kraju sam pristala sticajem okolnosti da ronim, jer su mene pozvali kao edukatorku na vodi da polažem. Nisam znala da idem na ronjenje, ali sam opet pristala. Ne mogu reći da je nezainteresovanost djevojaka za ronjenje velika, mislim da ljudi neće da ih pozovu jer misle da se neće pronaći, da se neće snaći, da je previše komplikovano – ističe Ćorović.
– Ja sam iskreno mislila da je ronjenje neki bauk. U suštini, nije, ukoliko se nauči dobro štivo. Kako se ulazi pravilno u vodu, kako se pravilno pojas stavlja, kako se stavlja boca pravilno. Ako se nauči pravilno sve kako se stavlja na tijelo, nije nikakav problem da se roni. Bitno je samo pratiti barometar i znati osnovne stvari u ronjenju i nije ništa teško – rekla je Ćorović.
– Značiće mnogo ova obuka jer sam osim svega ovoga postala i edukatorka potrage spašavanja na vodi, što dosad nisam bila, što znači da imam više kompetencija i sposobnosti i mogućnosti da prenesem drugima to znanje, a samim tim i ja više poznajem o potrazi i spašavanju na vodi zahvaljujući ovoj obuci. Jer nisam samo završila obuku za ronjenje, nego i za edukatorku – istakla je Ćorović.
Na ovoj obuci bili su spasioci iz Banjaluke, Sarajeva, Visokog, Sokoca, Pala, Bijeljine, Jajca, Trebinja, Brčkog, Donjeg Vakufa i drugih gradova i svi oni su aktivni članovi Gorske službe spašavanja.
Anastasija Ćorović osim Gorske službe spašavanja, aktivan je član društva, pa tako planinari, vodi organizaciju u Banjaluci, spašava ljude. Dobitnica je republičke nagrade kao jedna od četiri najbolja volontera u Srpskoj prije četiri godine, čime je samo ozvaničeno ono što njena porodica i prijatelji već dugo znaju.
Ova predana djevojka, sedmično volontira i po trideset sati, što je skoro puno radno vrijeme, nesebično pomažući socijalno-ugroženim građanima i porodicama u kojima žive osobe sa smetnjama u razvoju.
Njen volonterski staž počeo je sa 14 godina, kada većina omladine još nema ni jasnu viziju u životu. Odrastala je u naselju Sunce, pored Centra za obrazovanje, vaspitanje i rehabilitaciju sluha i govora, što ju je velikim dijelom oblikovalo kao osobu.
Volontirala je isprva u udruženju „Zdravo da ste“, zatim u OKC, Crvenom krstu, „Mozaiku prijateljstva“, ali i u javnim ustanovama Centru „Zaštiti me“ i Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“, a već osam godina je i dio tima Evropska noć istraživača. Prije osam godina sa prijateljima je u Banjaluci osnovala humanitarno udruženje „Srce na dlanu“, a zanimljivo je da još volontira i u udruženjima u Federaciji BiH „Croa“ i „Info haus“.
BONUS VIDEO:
