KO SU ZAPADNI PARTNERI NA KOJE SE KURTI POZIVA DA MU DAJU PODRŠKU? SAD i Brisel protiv policijskih upada u opštine na sjeveru

ALOONLINE.BA | Region ∙ 01.06.23 15:21 ∙ 0

Potpuno je jasno da je tu prisutan i britanski uticaj.

FOTO: Kosovo Online

Zemlje Kvinte osudile su odluku kosovskih vlasti da novim gradonačelnicima na sjeveru tzv. Kosova na silu obezbijede pristup opštinskim zgradama, Amerika odvojeno poručuje da će Priština snositi posljedice jer nije poslušala njihove savjete i već je Kosovu otkazala učešće u vojnoj vežbi „Difender Jurop 2023“, ali Aljbin Kurti i dalje govori da blisko sarađuje sa EU i SAD.

Ko su zapadni partneri na koje se Kurti poziva da mu daju podršku?

Prema ocjeni sagovornika Kosovo onlajna, očigledno je da Kurti ima podršku faktora koji misle da je sada prilika da se ukine svaka veza sjevera tzv. Kosova sa institucijama Srbije, odnosno da se potvrdi „kosovska državnost“ .

Docent Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić kaže za Kosovo onlajn da je izvjesno da Kurti ima podršku za poteze koje povlači na sjeveru Kosova i da ona polazi od pretpostavke da je trenutno idealna prilika da se ukine svaka veza sjevera Kosova sa institucijama Srbije. To što postoje različiti pogledi međunarodnih aktera na trenutnu situaciju, kako ukazuje Surlić, Prištini daje dodatan manevarski prostor da primijeni ono što je zamišljeno.

„Ne može se sa sigurnošću reći ko stoji iza Kurtija, ali je izvesno da ima podršku za poteze koje povlači na severu Kosova. Ta podrška polazi od pretpostavke da je trenutno idealna prilika da se ukine svaka veza severa Kosova sa institucijama Srbije. Na drugoj strani, Beograd je svestan da bi svaka intervencija naišla na oštru reakciju međunarodne zajednice, da bi Srbija bila predstavljena kao agresor i Srbi na severu jos više prepušteni samovolji vlasti u Prištini“, kaže Surlić za Kosovo onlajn.

Na osnovu ranijih izjava Kurtija i njegovih sljedbenika, kako ukazuje naš sagovornik, situacija se na sjeveru predstavlja kao bitka između toga da li će tzv. Kosovo biti u budućnosti poput Hrvatske koja je „trajno riješila srpsko pitanje“ ili će biti poput Bosne, „nestabilan i nefunkcionalan sistem“.

„Na osnovu toga može se zaključiti da Kurti ovim potezima definitivno odustaje od primene ZSO i nastoji da se korak po korak u potpunosti marginalizuje srpska zajednica na Kosovu. Različiti pogledi međunarodnih aktera na trenutnu situaciju, Prištini daju dodatan manevarski prostor da primeni zamišljeno. Do promene može doći isključivo odlučnim angažovanjem SAD koji će biti praćen ozbiljnim sankcijama prema Kurtijevoj vladi“, smatra Surlić.

Državni sekretar SAD Entoni Blinken poručio je juče da premijer Kurti i njegova vlada treba da obezbijede da izabrani gradonačelnici obavljaju svoje prelazne dužnosti sa alternativnih lokacija izvan opštinskih zgrada i da povuku policijske snage. Iako pod jakim pritiskom Vašingtona, očigledno je da vladajući Pokret Samoopredeljenje ne želi to da prizna javno, pa i u ovom momentu govori o dijalogu sa „partnerima i saveznicima“, dok predsjednik Skupštine Kosova Gljauk Konjufca aktuelno stanje ovako predstavlja: „SAD vjerovatno ne razumiju stavove Kosova kako bi trebalo“.

Istovremeno, jasno je da bi Kurtijevo „povlačenje ručne“ i poništavanje odluka koje je donio bio dodatni adut u rukama opozicije koja već predlaže izglasavanje nepovjerenja Vladi.

Diplomata u penziji Zoran Milivojević kaže da je sasvim sigurno da mjere i akcije Kurtija i vlasti koja pokušava da potvrdi kosovsku državnost ne odgovaraju administraciji u Vašingtonu jer ona nema namjeru da isključi Srbe iz tog procesa.

„Amerikanci hoće po svaku cenu da vrate Srbe u dijalog i da se traži rešenje u kojem bi Srbi učestvovali, ali na liniji njihovog ključnog interesa – da se potvrdi kosovska državnost. Uključio se i državni sekretar Blinken što je neobično, ali to jasno pokazuje da Amerikanci hoće dve stvari – da daju do znanja da su oni glavni arbitar i ključni činilac raspleta i procesa koji treba da dovede do rešenja, što je poruka i Kurtiju, i nama, ali i zapadnim partnerima. Ukoliko bi Kurti izašao u susret ovakvom raspletu, on bi doveo u pitanje svoju političku poziciju i strategiju, a onako kako se ponaša, navodi na zaključak da on ima podršku u nekim centrima moći u Evropi. Nemci podržavaju bez rezerve ne samo Kurtija, već i njegovu politiku od prvog dana i ne dovode je u pitanje. Oni načelno osporavaju i kritikuju napad na Kfor, ali ne dovode u pitanje mere i akcije Kurtija što znači da stoje iza te politike“, kaže Milivojević.

Dodaje da je nesporno, odnosno da je potpuno jasno da je tu prisutan i britanski uticaj.

„Jasno je da je London u koaliciji sa Berlinom kada je reč o podršci Kurtiju u njegovim merama i akcijama“, precizira.

Milivojević navodi da se sada otvara pitanje da li će Amerikanci ići do kraja i to ne samo u disciplinovanju Kurtija kada je riječ o njegovim mjerama i akcijama, već i kako će potvrditi svoj kredibilitet s obzirom da su sami otvorili to pitanje. Otvara se, kaže, i pitanje američkog autoriteta u odnosu na prištinske vlasti, ali i pitanje njihovog autoriteta u odnosu sa partnerima – Njemcima i Englezima.

BONUS VIDEO: