Dušica je profesorica u Finskoj, a priča o njihovom obrazovanju sluša se u čudu

ALOONLINE.BA | Razonoda ∙ 23.09.23 21:40 ∙ 0

Dušica Božović je profesor srpskog jezika i do 2010. godine je radila kao predavač na Beogradskom univerzitetu, kada je odlučila da se preseli u Finsku i tamo nastavi svoju profesionalnu karijeru.

Dušica na Instagram stranici Finska škola piše kako izgleda obrazovanje u toj skandinavskoj zemlji, a za portal Zelena učionica je govorila o tome kako izgleda sama nastava u Finskoj:

„Zaista sve zavisi od nastavnika. Videla sam i monološke časove, ali češće je nastavnik taj koji đacima napravi uvod u neku temu, a oni su tu da zatim tu temu istraže dalje i jedni drugima to prezentuju ili jednostavno pošalju svoj rad nastavniku. Moram priznati da sam ponekad bila i šokirana videvši da nastavnik „ne radi ama baš ništa“ na času. Takvom utisku svakako doprinosi dobra priprema, obilje propratnog materijala uz udžbenike i mnogo dodatnog rada na pregledanju radova. Suština takvog pristupa je da učenik treba da nauči da uči, a ne da dobije gotov paket znanja u školi.
Naravno, i taj pristup ima mana. Jednom su mi đaci rekli da, kad rade u grupi, uvek znaju ko će završiti posao za ostatak ekipe, a neki će se provući ne naučivši ništa. Međutim, iz tog primera sam naučila i to da su đaci sposobni da analiziraju različite pristupe učenju i diskutuju o njima. Mislim da je to veliki dobitak jer na taj način učenik može da osvesti proces učenja i otkrije koji pristup njemu leži.

Osnovno obrazovanje traje devet (niži razredi šest, viši tri godine), a gimnazija traje tri godine. Od ove godine u Finskoj je obavezno i srednje obrazovanje, a kad je obavezno, to znači da učenici i u osnovnoj i srednjoj školi imaju besplatne udžbenike i, ako je potrebno za nastavu, i kompjutere, kao i obrok. Fleksibilnost sistema je velika, pa svaki izbor škole (stručna/zanat ili gimnazija) nudi mogućnost promene, prelaska u drugu školu i odlaska na univerzitet.

U našoj školi jedan školski čas traje 75 minuta (negde je 90, negde 45). Nastava počinje u 8.30, pre podne učenici imaju dva časa, zatim jednosatnu pauzu za ručak i odmor, a zatim još dva školska časa i odlaze kući u 15.00. Ručak je besplatan za sve i uvek je u pitanju kuvano jelo sa salatom i pićem, a svakodnevno postoji i vegetarijanska opcija. Ono što važi za sve škole u Finskoj je da se nastavna obavezno odvija u jednoj smeni. Škole se po podne koriste samo za održavanje hobija dece i odraslih. Učenje po smenama je napušteno sedamdesetih godina i mislim da je to dobra odluka.

Nastava je u našoj školi podeljena u pet perioda. Jedan kurs traje jedan period. Nakon svakog perioda je ispitni rok. Svaki učenik ima svoj plan predmeta. Određen broj kurseva je obavezan. Recimo, od maksimalnih 17 kurseva maternjeg jezika tokom gimnazije, obavezno je pohađanje njih 6. Postoji poseban nastavnik koji je savetnik za učenje, pa se na njegovim časovima učenici upoznaju i sa funkcionisanjem škole i sa raznim opcijama za školovanje nakon završene škole, zanimanjima i uopšte svojim preferencijama u učenju i životu. To je, dakle, predmet u školi i svaki đak pohađa najmanje dva kursa „upravljanja učenjem“ tokom gimnazije. Odgovornost je na učeniku velika (za neke i prevelika), ali učenik na taj način osvešćuje da ga izbor predmeta vodi ka željenim studijama i, kasnije, pozivu.

Počev od vrtića, svako dete ima svoj lični plan razvoja i roditelji imaju individualne sastanke s nastavnikom, kako bi se videlo šta su ciljevi i gde ima prostora za razvoj, gde je đaku potrebna podrška.

Učiteljima se preporučuje da podrže roditelje u učestvovanju u izradi domaćeg zadatka i da svesno daju domaći koji zahteva učešće roditelja. Zatim se kaže da nastavnik slobodno može da koristi ekspertizu roditelja, bilo kroz pozivanje roditelja stručnjaka za određenu oblast da gostuje u školi, bilo kroz organizovanje posete radnom mestu nekome od roditelja. Nastavnici se ohrabruju da jačaju zajedništvo i dobrobit grupe tako što će umrežavati i roditelje, budući da se time prevenira usamljenost, isključivanje iz grupe i vršnjačko nasilje (što su trenutno zastupljene pojave).

Prema jednoj anketi na 10.000 roditelja, oko 80% roditelja nižih i oko polovine roditelja viših razreda svakodnevno učestvuje u izradi domaćeg zadatka, ali samo 50% u nižim i 35% u višim razredima je dobilo direktne smernice iz škole u vezi s tim kako se dete može podržati. Savez roditelja je zato predložio da se to unapredi. Nastavni plan iz 2016. godine naglašava veće učešće roditelja u školovanju. Ipak, po mišljenju roditelja, učešće roditelja se nije uvećalo nakon njegovog stupanja na snagu.

Sad kad radim u gimnaziji, vidim da je učešće roditelja minimalno, mnogi đaci su punoletni i roditelji nemaju ni pristup njihovom dnevniku. Ipak, razgovarajući sa svojim kolegama, čula sam da se roditelji ponekad i mešaju u njihov rad, posebno ako je u pitanju gimnazija „s višom prosečnom ocenom“ (pošto se gimnazije upisuju na osnovu proseka iz osnovne i tako se izdvajaju neke jače).

Naravno, svuda postoje ambiciozni roditelji, koji će nastavniku skrenuti pažnju da nešto nije učinjeno dobro ili da su prava njegovog deteta narušena. S druge strane, mislim da je u Finskoj atmosfera takva da se svakom stručnjaku veruje da najbolje on zna svoj posao, pa ni u mešanju obično nema preterivanja.“

BONUS VIDEO: