MRAČNA STRANA VOŽDA Karađorđe nije imao milosti ni prema ocu ni prema bratu, zbog jedne stvari ga ismijavali

ALOONLINE.BA | Razonoda ∙ 15.02.24 15:18 ∙ 0

Srbi pamte Karađorđa kao vođu Prvog srpskog ustanka koji je glavu izgubio jer ga je izdao kum, ali iz njegovog života ima još mnogo toga zanimljivog i neobičnog, a manje poznatog.

Zanimljivo je da se ne zna kada je tačno rođen Karađorđe. Jedino je sigurno da se rodio u Viševcu, kod šumadijske Rače, 16. novembra na Đurđic.

– Postoji pasoš koji su austrijske vlasti dodelile Karađorđevoj supruzi Jeleni 1813. godine, u kojem je zabeleženo da ima 48 godina u trenutku izdavanja. Kako je malo verovatno da je Jelena bila starija od svog supruga, tačnu godinu Karađorđevog rođenja treba tražiti najverovatnije između 1760. i 1762. – objašnjava istoričar Aleksandar Markov.

Karađorđe je rođen u rajetinskoj porodici koja je teško preživljavala.

– Karađorđe je rođen kao jedno od sedmoro dece (uz tri sestre i trojicu braće) Petronija (nadimak Petar) i Marice Živković, siromašnih ljudi, koji su se posle Kočine krajine nastanili u Topoli. Prezime Petrović dobio je po nadimku svog oca. Već kao dečak isticao se nesvakidašnjom hrabrošću. Bio je preke naravi, štedljiv i slab prema ženskoj lepoti. Nije se libio fizičkih napora, pa je kod kuće krčio zemlju, orao, kopao i kosio. Nije bio u prilici da se školuje, tako da je ostao nepismen – ističe dr Petar Krestić, naučni savjetnik Istorijskog instituta Beograd.

Budući vožd je prvi put zbog časti otišao iz Srbije.

– Karađorđe se oženio Jelenom Jovanović, devojkom iz sela Jagnjila, najverovatnije oko 1785. godine. Ovom braku se protivio njen otac, a Karađorđe, koji se već u to vreme bavio hajdučijom , najverovatnije je oteo mladu. Ubrzo nakon sklapanja braka Karađorđe se preselio u Austriju. Kao mogući razlog njegovog preseljenja navodi se pokušaj da spreči lokalnog čitluk–sahibiju da iskoristi pravo prve bračne noći – ističe Markov.

ONA JE BILA POSLJEDNJA KRALJICA JUGOSLAVIJE: Nikad nije kročila na srpsku zemlju, a njen sin je princ Aleksandar Karađorđević

Baš prilikom tog odlaska iz Srbije Karađorđe je ispoljio prijeku narav.

– Njegovoj porodici u zbegu priključilo se još nekoliko porodica, a sve ih je predvodio Karađorđe. Za njima je upućena potera. U nekom trenutku, iscrpljen ili uplašen, Karađorđev otac Petar je predložio da se odustane, pri čemu bi, kao vođa, najverovatnije najgore prošao Karađorđe. Želeći da spreči oca da se vrati, Karađorđe ga je ubio. Po povratku u Srbiju ispovedio se u manastiru Blagoveštenja i narodu podelio vino i hleb za očevu dušu – kaže Markov.

Deceniju prije ustanka Karađorđe se kao dobrovoljac posebno istakao u austrijsko-turskom ratu od 1788. do 1791. godine.

– Kao dobrovoljac u austrijsko-turskom ratu on je prokrstario Beogradskim pašalukom, upoznao je organizaciju stajaće vojske, stekao osnovna znanja vojne veštine i spoznao vojnu disciplinu. Za vreme dahijske vlade (1801–1804) u više navrata odmetao se u hajduke, izborio se za položaj harambaše. Oslanjajući se na revolt naroda i na njegovu spremnost da uzme oružje u ruke, podigao je na bunu ceo Beogradski pašaluk – naglašava Krestić.

Njegova prijeka narav došla je opet do izražaja u porodici 1806. godine.

– Karađorđev brat Marinko je bio sklon ispadima, optuživan je za tuče, krađe, nasilno ponašanje, međutim kap koja je prelila čašu je bio događaj u kojem je Marinko obeščastio jednu devojku. Karađorđe je tada na sebe preuzeo ulogu sudije i obesio brata – ističe Markov.

Kum mu presudio na spavanju

Karađorđe je ubijen na spavanju po povratku u Srbiju.

– Knez Miloš Obrenović, zajedno sa još jednim Karađorđevim kumom Vujicom Vulićevićem, pripremio je ubistvo. Miloš nije želeo nove borbe, a Karađorđev povratak u Srbiju, pošto se nakon ustanka sklonio u Austriju i Rusiju, nosio je opasnost od izbijanja novih sukoba, ali i preuzimanja vlasti – objašnjava Markov.

Karađorđe je ubijen u julu 1817. godine u Radovanjskom lugu, u kolibi na spavanju.

– Kada je Karađorđe zaspao, Vujičin čovek Nikola Novaković, čijeg je brata Karađorđe ubio tokom ustanka, udario ga je tupim delom sekire u glavu. Karađorđu je odsečena glava i poslata sultanu u Carigrad. Nakon ubistva, Vujica Vulićević je sagradio crkvu brvnaru, nazvanu u narodu pokajnica. Nikola Novaković je ubrzo izgubio razum i u jednoj nesreći ga je samleo vodenički točak – ističe Markov.

BONUS VIDEO: