DESET ČINJENICA ZBOG ČEGA TO RADE Zašto je popularno pitati muškarce koliko često razmišljaju o starom Rimu?

Možda je u pitanju to što su koreni zapadne civilizacije duboko rimski, ali u isto vreme ima mnogo aspekata koji su nam i čudni i koji nam predstavljaju pravi kulturni šok. Stoga smo izdvojili nekoliko aspekata koje iz naše perspektive teško razumemo, iako su u Rimu bili uobičajeni:

1. Najintimniji aspekt koji nas šokira je rimski njegov način razumevanja sentimentalnih i seksualnih odnosa. Možemo da navedemo nekoliko primera: homoseksualnost nije izazivala isčuđavanje, ali je biti pasivna strana u vezi krajnje nečasno. Često se dešavalo da moćnici imaju ljubavnike i da im se ovo toleriše, ali sve dok svoju vezu nisu pokazivali u javnosti, dok se o nevinost kćeri plemstva veoma brinulo, s tim što njihovi roditelji često nisu imali problema da ih kao tinejdžerke daju mnogo starijim muškarcima u zamenu za političke usluge.

2. Rimljani su delili profesije u tri kategorije: liberalne, nedostojne i zloglasne. U svim društvima postoje profesije koje su se smatrale manje ili više vrednim. Rimljani nisu izuzetak, ali njihovi kriterijumi za nas danas su razumljivi: npr biti glumac ili muzičar smatralo se sramotnim, a još gore biti prostitutka ili gladijator ili konobarica, pošto su kafane nudile seksualne usluge mušterijama.

3. Rimski svet je takođe hodao tankom linijom između higijene i prakse koje bismo danas smatrali odvratnim. Umivaonici u termama su bili uobičajeni prostori u kojima se prale četka za toalet nakon nužde, a unutra se sakupljao i urin da bi se koristio u mešavini koja je korišćena za uklanjanje mrlja sa odeće. Ipak, građani su ih posećivali kad god su mogli, a izgradnja nove terme bila je jedna od najboljih stvari koje je neko moćan mogao da uradi da bi stekao naklonost naroda.

4. Кao što je ranije pomenuto, služiti kao vid zabave drugima smatralo se nedostojnim, i nijedan slučaj to ne odražava tako dobro kao gladijatori i kočijaši. Oni su zauzimali najniže rangove rimskog društva, pošto su bili robovi ili ljudi koji su prodali svoju slobodu da plate dug ili kaznu. Ali u isto vreme, gladijatori i kočijaši su bili heroji za narod, koji je u njima pronalazio rimske vrednosti hrabrosti i snage. Smatrali su ih nekom vrstom sportskih superzvezda i ako su bili dobri, mogli su da zarade svoju slobodu, pa čak i da se veoma obogate i formiraju sopstvene timove.

5. Ropstvo nikako nije jedinstveno za rimski svet: mnoga društva iz različitih vremena i mesta su ga praktikovala. Često mislimo da su sva ova društva robove smatrala samo objektima, ali stvarnost je bila mnogo složenija. A način na koji su Rimljani gledali na ropstvo bilo je povezano sa njihovim razumevanjem društva uopšte: jednostavno, za njih su prava bila povezana sa društvenim statusom i kada bi izgubili određeni status, bilo je prirodno da izgube i određena prava.

6. Kada se govorio o Rimu, često se razmatra da li je to društvo bilo multikulturalno. Odgovor nije konačan, ali teži ka negativnom: iako su pod svojom vlašću imali mnogo naroda, Rimljani višeg staleža su po pravilu, bili izuzetno konzervativni u pogledu svojih običaja i kulture. To ne znači da nisu znali da cene dobre stvari drugih kultura, kao što su umetnost, filozofija ili nauka. Ali uvek je postojala jasna razlika između onoga što je rimsko i onoga što nije.

7. Rasizam i Rim, još jedno komplikovano pitanje. Međutim, ako se uzme u obzir superiornosti koji su ispoljavali u odnosu na druge kulture – odgovor se na neki način samostalno nameće, ali ne na način kako mi to danas vidimo, to je pre bila neka vrsta kulturne nadmoći. Za čistokrvne Rimljane, njihova ideja rase nije bila povezana sa fenotipom – to jest, sa fizičkim osobinama – već sa poreklom: ono što je nekoga učinilo Rimljanima je to što njihova loza ima duboke korene u Rimu.

8. Rimljani su imali dva koncepta da definišu žene: jedan je bio femina – žene u biološkom smislu i mulier – shvaćen kao rodna uloga, ono što su Rimljani smatrali dostojanstvenom i uglednom ženom. Ovaj drugi koncept podrazumevao je potčinjavanje pravnim i moralnim normama rimskog društva, koje su bile krajnje konzervativne kada je ponašanje žena u pitanju. Visokorođene žene bile su moralno obavezne da se pridržavaju onoga što je njihov staratelj odlučio za njih, uključujući mogućnost da ih primora da se udaju i razvedu od onoga za koga se odluče. U tom smislu, žene koje nisu bile „dostojanstvene i ugledne“ imale su veću slobodu.

9. Osnovna rimska ishrana sastojala se uglavnom od povrća, mahunarki i žitarica, uz sireve i jaja. Ali zvezda rimske kuhinje bili su sosovi, pravljeni od najrazličitijih sastojaka: meda, vina, sirćeta i među svima njima – garum, sos pripremljen od fermentisanih ribljih iznutrica. Posebnost rimske ishrane bila je kreativnost pri kombinovanju sastojaka, ali je ponekad prelazila granice onoga što bismo danas smatrali podnošljivim, poput punjenih ježeva.

10. Rimljani su praktikovali običaje koje danas smatramo pomalo skandaloznim, poput luperkalija, na kojima su polugoli muškarci jurili žene da ih bičuju. Ali ovi običaji bi nam danas izgledaju čudno samo zato što ne razumemo šta su oni predstavljali Rimljanima. Obredi, posebno verski, uvek su imali neki razlog: da promovišu plodnost, da oteraju zle duhove, da iznude dobru žetvu i zbog toga se nikada nisu dovodili u pitanje. Do te mere da su se neke proslave održavale, a da niko nije znao njihovu prvobitnu svrhu: ako su stari to činili, to se dešavalo sa razlogom.

BONUS VIDEO: