DARKO LAZIĆ OTVORIO DUŠU Ovo je istina o djeci, dugovima i bivšim ženama
Foto: Printscreen/Instagram
– Zna da sam slab na te stvari i hoće da me podstakne da se iznerviram i napravim neki drugi haos. Tu se malo zeznula, jer ja više nemam mjesta za greške i neću da ih pravim. Imam djecu o kojoj moram da brinem u budućnosti. Ne želim da neko drugi bude taj koji će da brine o mojoj djeci, a da ja ne budem tu – ističe pjevač.
Popularni pjevač Darko Lazić u velikom intervjuu govorio je o svemu što je u proteklom periodu intrigiralo javnost i punilo novinske stupce.
Darka smo otvoreno pitali o svim temama, počevši od afere sa pjevačicom Oliverom Matijević, koja je za naš portal tvrdila da je bila sa njim u vrijeme kada je bio sa Marinom.
Razgovarali smo o njegovoj bivšoj vjerenici Marini Gagić, sa kojom je čak i na sudu, ali i o bivšoj ženi Ani Sević, kao i njegovoj odvojenosti od djece, ćerke Lorene i sina Alekseja. Ističe, to mu mnogo teško pada i najviše bi volio da se budi pored svojih nasljednika, te da nije ovako kako jeste.
Lazić je u svojoj ispovijesti pričao i porocima, novcu, greškama zbog kojih ističe da ne može da kaže da je srećan čovjek, porodičnoj tragediji, a na pomen pokojnog oca Milana Lazića potpuno se slomio i sa knedlom jedva je dovršio rečenicu.
– Beograd onako, manje-više, Novi Sad i Brestač više. Jednostavno, nije postojao neki poseban razlog, htio sam malo da se sklonim iz tog društva, iz tog okruženja i prijalo mi je, iskreno. Prija mi i dalje.
Da li si zbog Barbare izabrao Novi Sad?
– Novi Sad sam volio i ranije, najljepši mi je to grad. Nekako sam ga zavolio. Naravno, i zbog nje, jer je ona već tamo, i – zašto da ne!
Kako izgleda zajednički život sa Barbarom?
– Jako sam zadovoljan, super se slažemo, razumijemo se i to je jako bitno.
Kakva je Barbara, čime te je osvojila?
– Ona i ja smo dosta slični, ima mnogo toga, kada bih počeo da pričam – nikad kraja. Najbitniji je taj neki zajednički jezik i to razumijevanje, prag tolerancije koji mi jako odgovara. Bavimo se istim poslom i razumijemo se.
Da li se ženiš ili ne? Imaš li to planu?
– Nisam ni počeo vezu, a već sam se oženio, razveo i prevario, kako novine pišu. Ne planiram više ništa unaprijed, neka ide sve svojim tokom kako ide, lagano.
Ne piše se ništa bez povoda.
– Pišu dosta toga, većinom da. Ako ti neko da povod, neko nešto kaže, ne znači da je tako. Razumijem, kad sam ja u pitanju, šta god da uradim, od muve se pravi slon, toliko sam zanimljiv medijima da je to nevjerovatno. I dalje se pitam zašto ja, zašto preko moje grbače, zašto svi preko mene hoće da postanu poznati, popularni, zašto sam ja toliko bitan?
– Vjeruješ li ti meni da je istina mnogo gora nego što se priča? Na primjer, Olivera u mom životu nije niko i ništa. Marina je moja bivša djevojka sa kojom imam dijete. Olivera je moja koleginica sa kojim sam radio par puta. Sada su ona i Marina najbolje drugarice, a nisu mogle da se podnesu zato što je Marina bila ljuborna na nju, jer smo radili par puta zajedno! Ne znam odakle Olivera, da upada u ovu priču, prepiske neke… Svi znaju da ja Instagram profil nisam koristio četiri godine, da je bio hakovan. Pa priča da, dok je Marina bila trudna, da sam bio sa Oliverom… Tada sam bio u banji, godinu dana sam bio čak nepokretan!
– Nemam pojma šta je tu istina, ne znam ni ja, mene zbunjuju. Da li sam ja bježao iz banje da bih bio sa njom, nepokretan i u kolicima?! To je neka njihova priča, kontam da su obe bijesne, ali Olivera nema za šta da bude. Vjerovatno joj je zafalilo medijske pažnje, pa je tu Marina malo upala, „sad ćemo mi da napakostimo Darku, da se udružimo“.. Jako je tužno i jadno da ti sa nekim koga nisi mogao da podneseš, sad kao postaješ najbolja prijateljica da bi meni tjerala inat i da bi išla uz onu stvar, samo ispada jako smiješno i pogrešno. Treba da se mane tih stvari, da me ostavi da živim svoj život, jer ja njih ne diram, bolje da ne diraju ni one mene.
Rekao si da se njih dve nisu podnosile, koji je konkretan razlog?
– Pa za svaku devojku koja pjeva sa mnom, naravno, moja djevojka tadašnja pomisli „Darko je ženskaroš!“. Takav glas me bije, „Drako je najveći ženskaroš“, „Darko je najveći švaler“.
Pa nije da nisi.
– Jesi ti mene zvala da me za***avaš ovdje? (smeh)
Zvala sam te da pričamo iskreno, budi iskren.
– Ne znam stvarno šta one hoće da postignu time. Ako su se one oglasile, zašto da se ne oglasim i ja? Hoću da kažem onako kako jeste, onako kako mislim da jeste. Ne treba im to, neka vode svoje živote, ova ima neku svoju pjevačku karijeru, nek to nastavi. Nije dobro da to ide preko mene, neće ništa postići, a Marina koliko znam pokreće neki biznis od Jutjuba ili Instagrama i treba malo više da se brine o tome, a ne o mom životu.
– Marini sam rekao samo jednu stvar koja je meni bitna, a to je da imamo dijete, da ćemo o tom djetetu brinuti zajedno. Niti joj branim da ima dječka, niti da li će imati, samo je bitno da taj neko bude dobar prema mom djetetu, jer znam da će moja djevojka biti dobra prema njemu. Neka vode svoj život, mene neka stave na stranu, a neka preko nekog drugog one prave svoju karijeru.
Koliko često viđaš djecu, kada si ih posljednji put vidio?
– Lorenu sam video skoro, bila je kod mene, a Alekseja viđam kada se dogovorim sa Marinom. Ona je nešto izjavila da ne viđam dijete, da me dijete ne traži. Kako i da me traži, ima dvije godine, dijete još ne zna ni da priča! Kaže kako mene ne zanima dijete, da ne plaćam alimentaciju. Ona prva zna da to nije tako, da svakog oca zanima svoje dijete, a ne ona njena čuvena rečenica koju mi napiše „Otac kao kolac“. Volio bih da je dijete svakog jutra pored mene, da se probudim pored njega, svaki normalan čovek bi, ne znam odakle to njoj uopšte, da izjavi tako nešto kad sama zna da to nije tako. Ali, shvatam ja nju, vjerovatno je bijesna dosta, mislim da je shvatila da je ona pogrešila mnogo u nekim stvarima i da se sada češka po glavi…
To moraš nju da pitaš, ali nije isto sa mnom i bez mene. Sve sam rekao, ne moram da budem baš toliko otvoren.
Lorena je krenula u prvi razred, šta ti je rekla, kako joj je u školi?
– Tako je. Sve je super, baš sam se maloprije čuo sa Anom, ona je u Milanu, vraća se za par dana, pa ću otići po Lorenu da dođe kod mene u Novi Sad.
U koju školu ide Lorena?
– Ne znam kako se zove škola, nisam zapamtio. Iskreno da kažem, ta imena ne pamtim.
Da li je privatna ili državna škola?
– Mislim da je privatna. Meni je generalno to nebitno da li je privatno ili državno, ali ajde, ja se sa Anom slažem sve što kaže.
Pisalo se da ti nisi isplatio Ani cijelu alimentaciju. Koliko si do sada isplatio i koliko je ostalo još da joj platiš?
– Ani sam platio cijelu alimentaciju. Ana i ja više nismo ni na sudu, okej smo, čak i više nego okej, normalno sve. Ne znam odakle Marini sad da njoj nešto dugujem, potegla je priču da ne plaćam redovno, ne viđam dijete, ne kontam zašto. Imam svaku uplatnicu, imam sve preko računa, ne kontam šta osoba hoće da postigne osim što zna da sam slab na te stvari i hoće da me podstakne da se ja iznerviram i napravim neki drugi haos. Tu se malo zeznula, jer ja više nemam mjesta za greške i neću da ih pravim. Imam djecu o kojoj moram da brinem u budućnosti i ako ja ne budem brinuo o njima i potrudio se da napravim nešto u životu za njih neće niko. Tačnije, ja ne želim da neko drugi bude taj koji će da brine o mojoj djeci, a da ja ne budem tu.
Zašto nisi mogao da se dogovoriš sa Marinom, zašto ste na sudu?
– Mi se nismo svađali, ona je to potegla, sud, sve. Mi nismo vjenčani i bez problema sam rekao, kada je rekla koliko hoće para – to je to, nikakav problem. Kad nije imala za šta da se uhvati, onda kao „ajmo na sud“. Ništa neće postići, non-stop pokušava neke, ne direktne prijetnje, nego sve nešto okolo naokolo, pokušava da me bocne. Kažem: „Nemoj to da radiš, nećeš uspjeti da me iznerviraš, neću napraviti s*anje“. Neću, meni je dijete, i jedno i drugo, bitnije od svega, a to što ona vidi drugačije, shvatiće… Mislim da je i ona malo dijete u glavi, pa će shvatiti kad poraste.
Smatraš li sebe odgovornim ocem? Brineš o djeci, oni su ti na prvom mjestu?
– Kako da brinem o djeci, djeca nisu pored mene? Kad su sa mnom brinem o njima i više nego što treba, za djecu nikad nije previše, uvijek kad su sa mnom najbolje brinem o njima i sve što požele imaće u životu. To što ja nisam tu, što radim i bavim se ovim poslom, što nismo zajedno Marina i ja ili Ana i ja, to ne znači da ne razmišljam o svojoj djeci. Za sve što im treba ja sam tu.
Da li ti je žao što ih ne viđaš češće?
– Naravno da mi je žao, rekao sam, volio bih da se budum svako jutro pored svoje djece, kao i svaki normalan čovjek. Ne znam zašto od mene neko pravi kao da sam ja neki monstrum, da mi djeca nisu bitna, da sam samoživ, ovakav, onakav. Kad je lijepo kod Darka onda je sve lijepo, a kad Darko nije tu onda je problem. Meni je malo preko glave više svega i malo sam prezasićen da me neko pravi da budem monstrum i da budem ono što nisam, kako sam ja najgori. Svima je lijepo pored mene, vjeruj mi, a niko ne pita kako je meni. Ali, neću o tome, neću da me neko sažaljeva, kao „sažalte se na Darka, Darko je žrtva“. Nisam ja jadan, niti sam žrtva, ali ne volim kada se neko pravi žrtva, a nije.
Ko se pravi da je žrtva? Vidim da na nekog aludiraš.
– Ana je okej skroz, mene je jako iznerviralo što Marina počinje sa tim da je ona previše brižna majka. Dobro, to je normalno da si brižna majka, ne treba o tome da priča, da se time hvali, to je sasvim prirodno i normalno. Nemoj pljuvati oca svog djeteta, ja za tebe nikad neću reći ništa, da smo na krv i nož posvađani to je naša stvar, ne mora da ide u javnost. Sada je meni malo prekipjelo jer ti mene pljuješ javno – kako ne pita dijete za mene, kako sam ja ovakakv i onakav.
Rekla je i da ne viđaš dijete.
– Kako da ga viđam kad god zovem ona nije tu, uvijek nešto ispadne, ili „nemoj sad“ ili „nemoj ovo“. Okej, onda, kad može. Neću da pravim problem, sačekaću kad može.
– Ona mene pita: „A gdje ćeš da ga vodiš, sa kim, ko ide sve?“. Mene to jako nervira. Druže, imam svoje dijete, je l ja tebe pitam sa kim ti ideš i gdje vodiš dijete? On je moje dijete, kao što je tvoje. Može, ali kao, u fazonu, „ne može da ga vidi Barbara nikako“, „ne može dijete da bude tu gdje je Barbara, da dijete ne bude blizu nje“… Kažem: „Marina, kakve to veze ima sada?“. Šta je ona djevojka skrivila, ne treba da upozna mog sina, ne razumijem?!
Ti živiš sa Barbarom. Ako dijete ode u Novi Sad, kako da je ne vidi?
– I to je uslov, da u Novi Sad ne može nikako, može kući u selu i to je to, i da ne bude Barbara tu, to je njen uslov. Zašto tako, ne kontam? Šta sad, treba li cijeli život da se krije moje dijete od nje, da ga ne upozna? Ona smatra da Barbara nije dovoljno dobra da bi bila uz našeg sina. Ne znam zašto. I sad, ona sutra nađe dečka, i ja kažem: „Može, ali nemoj slučajno da je bio blizu mog sina, polomiću vas oboje“. Treba li tako da kažem? To je tvoj život, naravno, mora upoznati tvog dječka dijete, kakve to veze ima. Ima te neke forice koje mene jako nerviraju.
Šta kaže Barbara na to?
– Barbara, ne sad da je ja nešto branim, ali nju to ne zanima. Poštuje, djeca, sve okej. Nju nervira samo što je non-stop uzimaju u usta i što ova brani da vidi dijete. Totalno drugačije razmišljenje imam. Barbara isto mnogo drugačije razmišlja, ima drugačiji pogled na život. Ne smeta joj to što ja imam djecu, naravno, prihvatila me je takvog. Za Marinu kaže da joj nije jasno zašto, hoće li ona tom djetetu nešto uraditi? Jako je glupo što je Marina to tako uradila, ali okej, naše dijete, njen izbor, ja ću ispoštovati sve i Barbara se ne ljuti.
– Ana kad je pustila Lorenu, ja sam sa Brbarom došao po Lorenu i Ana i Barbara su se upoznale. Najnormalnije pričale, zezale se, sve normalno. Smatram da će to i ovdje biti normalno sve, za godinu, dvije, kad se smire strasti, kad se kockice sklope. Stpljen – spašen. Zato se ja ne nerviram. Više me je pogodilo ovo što se desilo, što se pojavila Olivera i sad meni Marina i Olivera kao tjeraju neki inat. Jednostavno, neću da ih pominjem više, ovo je posljednji put. Jako su ispale smiješne, ne znam kako bih to nazvao. Marina mi je bivša, Olivera je u pokušaju bila bivša, nikad ništa nismo imali. Kad sam ja bilo koju moju vezu krio, zbog čega?
Krio si neke afere, postoje prepiske…
– Za koje afere neko ima dokaz? Koje prepiske kad ja nisam koristio Instagram, to svi znaju, četiri godine ga nisam koristio, bio je hakovan, koristio sam dva druga profila. To znaju svi, Marina isto to zna, da nisam imao taj profil. Čudno…
Kako to da se te bivše, odnosno „bivše u pokušaju“, kako kažeš, kače na tebe bez razloga? Zašto ne na nekog drugog, nisi ti najpopularniji pjevač u Srbiji?
– Nije sa mnom baš toliko ružno kao što pričaju. Ajde što se kače bivše, ali ove što nisu bivše, što nikad nisu imale ništa sa mnom. Olivera je pokušavala, ja nikad ništa sa njom nisam pokušavao, ja to i ne znam (smeh).
– Varam redom, najviše na svijetu! (smijeh) To varaš ili ne varaš, to je nebitna tema, moja stvar, niko nije svetinja, niko nije cvjećka, kad ulaziš sa mnom u vezu znaš sa kim ulaziš u vezu. Ko sam, šta sam. Nisam bio neko drugi, pa postao ovo što sam sada. Nikoga nisam tjerao da bude sa mnom! Jedino što znam je da sigurno niko nema dokaz da sam ja nešto loše uadio. Sve je u životu dozvoljeno, ali budi mangup i uradi kako treba, da niko ne sazna.
Pominješ da niko nema dokaz, znači to je sve tako, ali nema dokaza?
– Imam 30 godina, dvoje djece sa dvije žene i sad meni neko da nabija na nos šta je nekad bilo?! Pričamo o nekoj djevojci, ajde da ja sad počnem da istražujem, naći ću i iskopaću nešto sigurno, ali to ne želim, ali iskopaću sigurno i kad budem sto posto siguran reći ću tako je, a ne kada ne budem siguran. Čitao sam prepisku, da li tu piše nešto možda o varanju? Meni tu piše kao neko muvanje, a ne piše nikakva prevara.
Zašto bi se tako dopisivao sa nekim, obećavao, da nema ništa između vas?
– Pa šta, tako se dopisujem sa nekim iz zaj***ncije.
Da li postoji nešto, u odnosu sa Marinom, zbog čega se kaješ?
– Ne kajem se ni zbog čega. Bilo je lijepo dok je trajalo, bilo je najljepše, imamo predivno dijete, divnog anđela i to je meni najbitnije. Mogao bih samo da kažem da bih volio sve da se završi, da se stavi tačka na sve. Nije išlo i idemo dalje. Ne treba ona mene da uzima u usta i da bilo šta pokušava, jer to je jako ružno, imamo dijete. Smatram da će sve ovo proći samo treba da prođe malo vremena, ona malo da se smiri. Razumijem da je bijesna, nikome nije svejedno, ni meni, svi smo mi bijesni, prvo ja na sebe, što sam sebi mnoge stvari dopustio, vjerovatno i ona tako sebi kaže. Jednostavno, treba da se malo smire strasti, strpljen – spašen, biće sve u redu.
Da li bi ti volio da se pomirš sa njom?
– Kod mene je – ako jednom pukne tu više nema šta da se traži. Raskidali jesmo, ali kao sada ne. Smatram da osoba sa kojom već dugo nisi ne može ti više nikad biti ta, ohlade se ljudi. Pisalo se kao ja nju varam… Ne! Dugo već nije išlo među nama, i prije Barbare, mi smo već bili na ivici da raskinemo i to se znalo. Ne možeš ti mene da promijeniš i da praviš od mene ono što nisam. Ti si me prihvatila takvog, a ako si me prihvatila to je to. Znala si ko sam, odgovaralo ti je u jednom trenutku, a sad kad ti ne odgovara kažeš „ne ide više, ohladila sam se, ja tako ne mogu“, a ne da se svađamo kao kerovi, da se rastavljamo i da se preko medija pljujemo. To najmanje želim, to je jao ružno i jako fuj.
– Malo više sam tvrdoglav i ne volim kad mi neko ponavlja šta je dobro i šta nije dobro za mene. Ja onda baš kao za onu stvar, baš sve kontra radim, jer vrlo dobro znam šta smijem, a šta ne smijem. Sad ti mene ubijaš tu non-stop i kljucaš. Bilo je lijepo dok je trajalo, ne bih da se vraćam na sve to, želim joj svu sreću ovog svijeta. Jednostavno, imam neko poštovanje prema njoj, jer je ona majka mog djeteta. Znam da nije loš čovjek, jednostavno je sad zbunjena.
Kako ti sada živiš, kako si?
– Ljudi koji mene ne poznaju, kad me vide i znaju koji su moji problemi, gledaju kako se ja lepo smijejem, kako se ponašam kao da mi je sve savršeno u životu… To je moja veličina.
Jesi li srećan, generalno, u životu?
– Moj život se ne može nazvati totalna sreća, mnogo ružnih stvari je iza mene, gdje se borim, a znam da ću biti srećan jer imam za koga da budem srećan, za djecu i porodicu, moju majku, mog brata, moju ljubav, jer ja moram da budem srećan da bi svi oni bili srećni svi.
Da li si nekada plakao od sreće?
– Od sreće ne.
Od tuge?
– Često…
Maloprije si rekao da ti Marina kaže da ne možeš da vidiš dijete iz nekog razloga. Da li te to pogađa?
– Stvarno misliš da mene te neke stvari ne bole, da ja neke stvari ne vidim, samo zato što se ja ne ponašam i ne izgledam tako? Svima izgleda „vidi njega, njega boli uvo, on tjera svoj život, ne šiša on nikog, on je lud i to je to“. Nisam ja od kamena, imam srce, veliki sam emotivac samo što to ne pokazujem, ne moram da pokazujem da se drugi hrane mojom nesrećom, a to bi jedva dočekali. Moj osmijeh ih ubija i zato i jeste sve ovako, osmijeh je moje najveće oružje, moja mana i moja vrlina.
To bi trebalo iskrenost da bude, a ne osmijeh.
– Iskren sam jako! Umijem da slažem, kao i svaka normalna osoba, nisam ja cvjećka, mogu sve, ali kad pričamo iskreno i ozbljno, onda pričamo iskreno i ozbiljno.
Onda iskreno i ozbiljno, jesi se riješio poroka u životu? Alkohol, droga, kocka…
– Kocka, to je neki novi porok, nisam za to znao… (smijeh) Poroka se nikada neću riješiti, jednostavno volim da popijem, i šta sad, živa duša. Bavim se tim poslom da nikad neću prestati, ali ne pretjerujem. Ne mogu ni da popijem kao što sam mogao nekada, zbog operacije želuca, bubrega i svega. Ne mogu kao prije, ali moram da popijem. I ja sam živa duša. Kockao se nisam, za drogu svi znaju, to je bilo odavno. Ne varam, žene ne jurim, pušim cigarete. Stvarno se kockao nikada nisam, to je za pametne ljude, a ja ne znam ni da računam, a tek da se kockam! (smijeh)
Na društvenim mrežama videli smo da voziš, šta je sa tvojom vozačkom dozvolom?
– Vozim, naravno. Ne bih o tome… Jednostavno, kad me organi reda zaustave, ja ću im pokazati. Imam dozvolu.
Koliko su se promijenili tvoji stavovi u životu otkad si imao saobraćajnu nesreću?
– Iz dana u dan se čovek mijenja, pa i ja. Svaki dan dan drugačije razmišljaš. Meni je sad malo dojadilo i postaje jako naporno i nepodnošljivo sve ovo što se piše, a ranije stvarno nisam obraćao pažnju niti sam se odazivao na intervjue. Ne volim da pričam, da budem u novinama, sam sam sebi dosadio. Vidim novine – ja sam na naslovnoj strani. Čekaj, dokle više? Vidi, meni to stvarno ne smeta, ali sad je već ljudima u mom okruženju jako neprijatno, posebno užem krugu rodbine i porodici. Barbara, rekla je da joj ne smeta, ali svakome bi smetalo da se piše o glupostima. Ona je takav lav od čovjeka, takav drugar da sve to može da podnese, da popričamo o svemu. Zaista dosta pričamo o svemu, a to mi jako odgovara kod nje. Razumijemo se, jednostavno.
– Danas je jako bitno da imaš sa kim da porazgovaraš o svemu, nije samo kao ljubavnica, kao žena, kao kuvarica, treba da ti bude drugar, da ti bude nekako kao dio tebe, da možeš da se izjadaš kad si srećan, kad si tužan, u svakom trenutku da bude pored tebe, a ona je upravo to. Ne mogu da griješim dušu, svaka osoba sa kojom sam bio je bila uz mene, a meni najviše prija sa Barbarom, na istoj talasnoj dužini razmišljamo.
Da li je Barbara vidjela tvoje suze?
– Jeste. Ja nisam muškarac koji krije to. Muškarac koji ne plače nije muškarac.
Koliko kilograma si tačno smršao? Kako se hraniš sada?
– Smršao sam 109 kilograma, sada imam 73, 74 kilograma. Kao što vidiš ne jedem ništa! (smijeh) Šalim se, jedem dobro, često, a pomalo. Što češće jedem, to je bolje za mene. Sad sam stao sa mršavljenjem, ne bih smio više da mršavim, milslim da sam pretjerao. Dobro je ovako.
Da li treniraš?
– Treniram u Novom Sadu, sa profesionalnim trenerom, počeću malo da treniram i boks.
Prije nešto manje od godinu dana imao si porodičnu tragediju, preminuo ti je otac. Kako si sada?
– Čak to nisam ni znao, mnogo sam psihički jak i stabilan, ponekad sam sebe iznenadim, a shvatio sam i zbog čega je to tako. Čovjek, kad ga nešto pritiska on trpi u sebi, a to ne valja. Dosta puta se isplačem na sav glas, koliko god mogu isplačem se, jednostavno da izbacm neke stvari iz sebe, tu negativnu energiju. To je meni jako teško, izgubio sam oca, to je za mene stub kuće, nešto što mi je bilo najbitnije u životu, ali život ide dalje… I ja sam otac i ne smijem da potonem. Ako ja padnem, pašće svi oko mene.
On je bio na operaciji smanjenja želuca kao i ti, poslije čega je preminuo. Zna li se šta se iskomplikovalo?
– To niko ne zna šta se iskomplikovalo. Operacija je, koliko sam ja upućen, prošla uspješno, on se valjda probudio ili nije, bio je u anesteziji, ne znam ni ja tačno… Uglavnom, ja ne mogu njega da vratim, niti da krivim nekoga, on je sam potpisao da na svoju odgovornost hoće da operiše. Tu sad nema puno šta da se kaže dalje. Izbjegavam da pričam o tome, ne mogu ga vratiti, on je sad na nekom ljepšem mjestu, gdje ćemo se jednom vidjeti…
Ima li nešto što mu nisi rekao, a da bi volio da jesi?
– Ima mnogo toga…
Možda vas zanima
Poznati
vremenska prognoza
Sarajevo
Banja luka
Mostar
Tuzla
Bihać
Bijeljina
Zenica
Prijedor
Pale
