TRAGEDIJE I STRAHOVI SU JE LOMILI MALO PO MALO Životna priča jedne od omiljenih Jugoslovenki tjera suze na oči

ALOONLINE.BA | Poznati ∙ 03.05.24 14:52 ∙ 0

Jadranka Stojaković, koja je hipnotisala Balkan emotivnim pjesmama sedamdesetih i osamdesetih, nosila je u sebi veliku tugu još od ranog djetinjstva

foto: prntscrn

Na današnji dan, 3. maja 2016. godine, u Banjaluci je preminula Jadranka Stojaković, popularna kantautorka koja je izgradila veliku i nezaboravnu karijeru u staroj Jugoslaviji.

Rođena je u Sarajevu 1950. godine, a tu je i počela muzičku karijeru tokom sedamdesetih. Krajem te decenije počela je da obrađuje pjesme Alekse Šantića i Desanke Maksimović, a zatim je komponovala i primenjenu muziku za televiziju.

U tom trenutku je uveliko nastupala širom Jugoslavije, na festivalima u Sarajevu, Zagrebu, Opatiji, Beogradu…

Okušala je sreću 1972. godine pesmom „Tik, tika, taka“, na jugoslovenskom izboru za predstavnika na Evroviziji, komponovala je i za sebe i za svoje kolege, a njenu slavnu karijeru obilježili su hitovi „Sve smo mogli mi“, „Što te nema“, „Ima neka tajna veza“, „Čarobnjaci“…

Napisala je uvodnu temu 14. Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu 1984. godine, bila zaposlena kao urednica u muzičkoj produkciji Radio-televizije Republike Srpske, a mnogi ne znaju da se 1988. preselila u Japan, gde je provela 23 godine.

Nikada nije krila da joj od malih nogu nije bilo lako u životu, da se često selila i išla od jednog člana porodice do drugog.

Težak život od malih nogu

– Život mi je bio težak još od djetinjstva. Do pete godine živjela sam sa majkom, koja se selila iz mjesta u mjesto, pa sam prešla kod babe, a onda su brigu o meni preuzeli ujak i njegova žena. I oni su se selili po cijeloj Nemačkoj, Norveškoj i Španiji… – ispričala je jednom prilikom Jadranka.

I prije nego što je započela jugoslovensku karijeru, ona je nastupala u američkim džez klubovima u Nemačkoj. Talenat ju je odveo čak na Daleki istok, ali u svom životu u Japanu nije mogla da uživa kada je vihor rata zahvatio njenu domovinu.

– Samo sam razmišljala ko je od mojih živ, ko mi nije živ… Japan tada još nije priznao Bosnu i Hercegovinu, a meni je istekao pasoš. Naravno, oni su mi obezbedili dokumenta koja su bila potrebna da bih ostala tamo, ali kući nisam mogla. U Sarajevu sam imala rodbinu i tetku koja je umrla od gladi, ali nisam imala kud – prisjećala se Jadranka svojevremenom.

Papire je uspjela da dobije, ali u ratu je osim članova porodice izgubila i stan.

– Ostala sam bez svog stana u rodnom Sarajevu, u njega je ušao neki čovjek koji ga je poslije rata, dok sam još bila u Japanu, preprodao – ispričala je svojevremeno pevačica.

Uskoro su se pojavili i zdravstveni problemi. Na jednom koncertu u Japanu je, prilikom izlaska na bis, doživela povredu, a njeni bolovi su vremenom sve bili teži.

– Publika me je pozvala na bis, a kako Japanci vole pompezan izlazak na scenu u potpunom mraku, saplela sam se o kabl, pala i teško se ozlijedila. Nisam ništa slomila, ali povredila sam koleno, a zbog pada pri naglom trzaju glavom nešto se dogodilo s dovodom krvi u mišiće. Noge su mi postepeno otkazivale dok nisam postala potpuno nepokretna – ispričala je kantautorka, kojoj je potom dijagnostikovana amiotrofična lateralna skleroza.

Iz Azije se Jadranka vratila nakon smrti sestre, kako bi je sahranila, a onda je uslijedila još jedna tragedija – na putu ka groblju, u saobraćajnoj nesreći joj je preminula druga sestra, koja se nalazila u automobilu ispred njenog.

Ipak, i u posljednjim godinama, kada je bila veoma teškog zdravstvenog stanja, ostala je posvećena muzici i stvaranju, pozitivnog stava i opijena umjetnošću.

– Interesantno je to kada se u životu čovjek zapita šta je to sreća i koliko svjesno utičemo na svoje pozitivne misli, na svoja dobra djela. Ako mene danas pitate šta bih željela, to bi se odnosilo na sve. Voljela bih da ljudi razmisle o sebi i o svom životu – rekla je ona u jednom od svojih posljednjih intervjua za Dnevni avaz.

Kako je pričala, iako je doživela mnogo teških stvari, najviše je žalila što nije dobila potomstvo, a kao jedan od razloga navela je to što nikada nije pronašla čovjeka koji bi bio ljubav njenog života i s kojim bi se savršeno uklapala.

– Žao mi je što nisam zasnovala porodicu i što nemam djecu. Žao mi je što nemam nekom djetetu da prenesem svoje pjesme i muziku. Razlog je, između ostalog, bio i taj što je mali broj muškaraca mogao da trpi sve što sam radila – od pjevanja, slikanja, produciranja… Moj privatni život se izjalovio, ali šta da radim – ispričala je.

BONUS VIDEO: