ŽENIO SE ČETIRI PUTA: O glumcu se pričalo da je u vezi sa 48 godina mlađom koleginicom!

ALOONLINE.BA | Poznati ∙ 28.04.22 13:11 ∙ 0

Iza sebe je ostavio brojne uloge!

Foto/Printscreen

Nikola Simić rođen je 18. maja 1934. godine u Beogradu, u pekarskoj porodici, a malo ko zna da je i njegov 10 godina stariji brat glumac, Slavko Simić.

Prvu ulogu dobio je još kao student, 1957. godine u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, čiji je stalni član bio od 1959. do januara 2014. Od 1971. je igrao u predstavi „Buba u uhu“ sa kojom je 7. juna 2011. proslavio jubilej – 40 godina igranja, a predstava je ušla u Ginisovu knjigu rekorda.

Proslavio se brojnim filmskim i televizijskim ulogama, a Dimitrije Pantić iz „Tesne kože„, dirigent Herbert fon Karajan iz filmova Druga Žikina dinastija i Sulude godine, samo su neke od rola po kojima je ostao upamćen.

Nikola je glumio i u brojnim TV serijama, a važan dio njegove karijere bila je i sinhronizacija crtanih filmova. Najpoznatiji je po liku Duška Dugouška i čuvenoj rečenici “Šefe, koji ti je vrag”.

Nikola je odrastao na Zvezdari, da bi se njegova porodica kasnije preselila na Topličin venac, što je, kako je govorio, njemu veoma teško palo jer je bio razdvojen od drugova. Jedan od trenutaka koji mu je zauvijek ostao urezan u sjećanje jeste bombardovanje Beograda, 6. aprila 1941. godine.

– Dаn je bio sunčаn i lep, аli nаpolju se dešаvаlo nešto čudno. Kroz prozor sаm video ljude kаko unezvereni, u pidžаmаmа, beže preko pаrkа. Čulа se vriskа dece u susedstvu. Tаtа, štа je to? – kriknuo sаm prestrаvljen. Ništа, ne boj se! – umirivаo me je otаc. Ništа, sine, vojnа vežbа! Ali iznenаdа me je dohvаtio s krevetа i potrčаo sа mnom u nаručju kа kupаtilu. Kućа se zаtreslа, prolomio se strаšаn tresаk, po kаdi se rаsulo stаklo, u sobi su se stvаri prevrtаle. Mi smo pobegli u podrum gde su već bili mnogi stаnаri – napisao je glumac u jednom autorskom tekstu.

Važio je za jednog od najduhovitijih glumaca, a vedar duh nikada ga nije napustio.

– Smeh je nešto najblagotvornije na svetu. U smehu, kroz smeh, čovek sve nevolje zaboravlja. Neka to bude i za trenutak, ali taj trenutak je dragocen. Nemoguće je da jedno biće bude stalno pod tenzijom, mora negde da pokulja ono nagomilano u njemu – rekao je u jednom intervjuu.

O privatnom životu Nikole Simića malo se znalo, a on je na sve načine pokušavao da svoju porodicu sačuva od očiju javnosti.

Iako se u medeijima često pisali o Simićevoj kćerki Ani i unukama Isidori i Sari, njegov bratanac Nenad Simić, rekao je za medije da njegov stric nije mogao da ima djece, stoga takvi navodi nisu istiniti.

– Nikola nije imao kćerku ni unuke. Ana je kćerka njegove poslednje žene Snežane. On je bio dobar prema njoj, ali joj nije otac. Nikola je u mladosti puklo slepo crevno, došlo je do sepse, to se tada zvalo tuberkuloza stomaka, a lečili su ga radijacijom, nakon čega je ostao sterilan i nije mogao da ima dece. Oni sve pokušavaju zbog nasledstva – rekao je Nenad.

Ipak, čini se da glumcu to nije smetalo da ih gledao kao biološku djecu.

Ana mu je podarila unuke Isidoru i Saru, koje su još u najranijem djetinjstvu pokazale ljubav prema profesiji svog dede. U nekoliko navrata, Nikola je isticao kako mu druženje sa unucima najviše prija.

Njegov bratanac Dušan Simić za jedan dnevni list ispričao je da se glumac četiri puta ženio i razvodio, da je obožavao žene i bio veoma galantan prema njima.

Posljednjih godina Nikolinog života pričalo se da je u vezi sa 48 godina mlađom glumicom Sonjom Kostić.

– Nemojte, to je vrlo… Smejurija! Nema blage veze. To je neumesna priča. Ljudi nemaju čime da se bave. Gledam sve ove generacije koje dolaze… Ja stvarno želim da im pomognem, svim srcem, pa tako i Sonji… Pričalo se svašta za ovog, za onog… A sada, ako sednem sa mlađom koleginicom, onda… Zašto?! To je ono što mi želimo da zavirujemo u tuđe živote. Sada verujem da će se pričati i o Sofiji Angelovski, glumici koja u predstavi zamenjuje Sonju. Pričalo se i o još jednoj koleginici. A ja samo želim da im pomognem, da učinim dobro. Ja sam tako vaspitan. Znate kako se kaže, psi laju, a karavani prolaze. Ne možete da im zapušite usta. Ako me vide da sedim s koleginicom, pa slikaju, pa objave… Ma, ja nisam iz te priče. Stalno hoće da zadru u nešto što je moje lično. Ni od mog bola nisam pravio ništa nešto… To je moje. Moj bol, moja radost, šta se to koga tiče – prokomentarisao je za medije tada Nikola Simić.