Pjevačica je, pored drugih tema, govorila i o pokojnom suprugu Željku Ražnatoviću Arkanu.

– Ko je zapravo bio on? Je l’ on bio kukavica ili junak? Ili je bio i jedno i drugo? Je l’ bio kukavica pred tobom? – glasilo je prvo pitanje.

– Jagnje… (smijeh) Kukavica nikada, ni pred kim nije bio! To je najrabriji čovjek koga sam ja u životu srela. Imam 50 godina, ja nisam klinka i ja sam se nasretala raznoraznih ljudi… I sama znaš kakav je naš posao. Srećemo i najdivnije i najinteresantnije ljude i kvalitetne ljude, a isto tako sa druge strane, svakakve profile.

– Ko je zapravo bio on? Svašta smo se načitali, naslušali…šta bi ti sad svima rekla, ko je bio Željko? – upitala je Goca.

– I ja sam se takođe svačega načitala i naslušala. Željko je bio muškarac. Pravi muškarac i u pravom smislu te riječi. Željko je imao burnu mladost. On se nikada nije stidio da kaže to! On je stajao iza svega onoga što je on bio i bio je jedan ostvareni muškarac. To što je on imao tu burnu mladost… Ispričao mi je cijeli svoj život, govorio mi je: „Ja kada bih ponovo sebi mogao da biram put, ja bih drugačije birao svoj put, ali ja nisam imao mogućnosti. Moja djeca imaju mogućnosti i moja djeca će biti na pravom putu“. I sva njegova djeca su obrazovana fakultetski, sva njegova djeca su zbrinuta Bogu hvala, sve djeca su dobra djeca. Nema veze da li sam ja u kontaktu sa njima ili ne, to su dobra djeca, to su dobri ljudu…Kao što se vidi iz priloženog. Njegova sva djeca imaju sređene i normalne živote, većina živi u inostranstvu. Moja su najeksponiranija, što je negdje prirodno, jer sam i ja eksponirana kao majka…Željko je bio pravi prijatelj. Kad ga imaš za prijatelja. Naučio me je tome da nikada materijalno ne može da ima veću vrijednost od lojalnog prijatelja. Stalno mi je to govorio i rekao je: „Zapamti Cecko, kroz život ćeš shvatiti da ništa materijalno nema veličinu, težinu, vrijednost…od onoga kada ti je teško i ako na jednoj šaci, izbrojiš bar dva lojalna prijatelja…pet ne možeš da imaš, to je rijetko, ali dva lojalna prijatelja, u muci su najveće bogatstvo.

– Je l’ si umjela da mu odbrusiš? – glasilo je sljedeće pitanje.

– Da. Naravno, da da. Pa je l’ ti misliš da mi sa juga smo toliko ćutljivi?

– Ima jedan narativ koji se provlači kroz tvoje pjesme i koji je nekako čini mi se, Marina vrlo namjenski pravila za tebe. I uvijek me je zanimalo da li to stvarno ima veze sa tobom. Naime, znaš one pjesme „Ja bih opet bila tepih po kome ti gaziš“…Ja uopšte ne mogu tvoju ličnost da povežem sa ženom koja bi bila u stanju da se prostre pred nekim muškarcem. Je l’ si bila ikada takva? Je l’ si sa njim bila takva? – upitala je Tržanka, a Ceca je odgovorila:

– Pa ja nisam sa njim imala potrebe da se prostirem, jer sam ja stvarno pored njega bila kao princeza. Čak i kad volim…sve ima svoju granicu. Svako ti radi onoliko koliko mu dozvoliš. Ne može niko da mi gazi preko dostojanstva, ponosa i to je već stvar karaktera. Da li imaš kičmu ženo ili nemaš kičmu? Jer ja ne mogu da shvatim da neko me ponižava, gazi i ja onda „Volim te“…Ma ko te, bre, voli. Nikad u životu nisam bila u toj situaciji. Ja mogu do jedne granice tolerancije, posle toga „Gud baj Čarli“. Ma ćao…

BONUS VIDEO: