"VISIO MU JE KOMAD MESA" Kristijan Golubović o povredi sina: Možda i tužim bolnicu u Splitu

Kristijan Golubović je sa suprugom Kristinom Spalević, jednoipogodišnjim Kostom i četvoromjesečnim Kirilom bio na odmoru u Hrvatskoj.

Kosta je imao nezgodu zbog koje je završio u splitskoj hitnoj pomoći, gdje su, prema Kristininim riječima, prošli golgotu.

Njihov dvogodišnji sin Kosta posjekao se na staklenu činiju, zbog čega je morao u bolnicu na ušivanje. U bolnici u malom mjestu gdje su boravili nisu imali potreban materijal, pa su ih prebacili u Split. Tamo su, prema riječima Kristine, naišli na neljubaznost medicinskog osoblja, a ovde možete pročitati više o tome.

Kristijan Golubović se sada prvi put oglasio na ovu temu.

- Ja sam previo ranu sinu odmah u kafiću na plaži. Mislim da su se i oni krstili kako sam to previo. Prvo su mislili da je neko profesionalno uradio to. Pogledali su mu ranu i rekli da oni nemaju konce i igle da ušiju djetetu ruku, nego da moramo da idemo za Split. I stalno su ponavljali "To morate platiti". Dobro, bre, čoveče, daću krv, daću srce. Bar imamo para kao salate, pa platićemo, nećemo sigurno da zaboravimo. Ja sam kulirao, jer znam sebe jednostavno da, kada su žena i djeca u pitanju ili bilo tako neko ko je slab, a ne može da se odbrani, ja sam rigorozan i surov, ne mogu da budem drugačiji. Ja sam bio u autu sa mlađim sinom, a Kristina je s mojim prijateljem išla to da završi - priča Kristijan i nastavlja:

- Bio sam tu ispred, vratili su se sa zavijenom rukom tako da je ruka prokrvarila za manje od minut i po. Onda sam se vratio u apoteku između Splita i Omiša, kupio sam zavoje, kupio sam sve što mi je bilo potrebno i opet sam bandažirao djetetu ruku da bi stala krv. Otišli smo u bolnicu u Splitu, tamo je bilo desetak starijih ljudi. Jedno djete od 13 godina koje je uganulo nogu, bilo je stabilno i svjesno, sjedilo i čekalo su je red. To vam je red kao kad dođete u mesaru pa dobijete svoj broj i vi čekate da vam nasjeckaju šunku. Međutim, niko nije imao takta da je naše dijete krvavo, da vrišti, da ga boli ruka, da mu visi komad mesa sa dlana. Da je to beba od godinu i po dana. Čija je majka krvava po leđima, po rukama. Grozno je izgledalo, ja sam išao za Kristinom i brisao je da ne izgledamo kao sa ratišta. Da ne pomisle da nam se ne znam šta se desilo, ali stvarno je trauma velika. Ja sam sve to prolazio hiljadu puta i na asfaltu i na nekim drugim mjestima gadnim. I to je meni bilo, hajde da kažem, stresno, ali donekle i normalno, ali Kristina je bila izbezumljena. Ona nije htela da se odvoji od djeteta. Ja kažem, daj ga meni da bi kontrolisao šavove. Em sam u materiji, dvije hiljade kopči imam na sebi. Znam šta može da se uradi. Da se uštine rana, da se malo razdvoje šavovi pa da tu viri. Ja da sam šio, stavio bih četiri kopče - istakao je Golubović, ali se tu nije zaustavio.

- Oni su rekli da treba svaki drugi dan na previjanje. Još dva dana smo ostali tu. Ja sam detetu tri puta dnevno previjao ranu sa adekvatnim lijekovima. Međutim, da ne bi došlo do komplikacija da moram da idem na kontrolu, da skinem konce... Jer ja uvijek skidam konce svojoj djeci i sebi. I Kristini sam skidao poslije carskog reza. Odlučio sam da dođem u Beograd i da budemo svoji na svome. Ne znam u kojoj zemlji svijeta uđe beba u čekaonicu sa razvaljenom rukom od pepeljare, znači to nije mala rana i treba odmah da se ušije. I pazite, pravilo jedno u medicini, ako se ne razumijete, ili u hirurgiji, da rana koja treba da se zašije, što se prije zašije, to je bolje. Ona institucija medicinska, da odluči da djete od godinu i po dana ostavi u hodniku na klinici, da čeka skoro 4 sata da bi mu stavio 3 j**ene kopčice? To je meni bilo... Ja sam htio da uđem unutra - ispričao nam je bivši rijaliti igrač.

- Ja sam bio u kolima četiri sata sa drugom bebom. Navijači su dolazili polupani, pijani. Tu je bio haos policije. I pobjegao mi je pas iz kola, jer sam u kolima držao klimu, 40 stepeni je taj dan bilo. Meni je drug iz Splita, došao sa kardiologije, sa braunilom na rukama i rekao: "Čovječe, pobogu šta se liječi, što čekate toliko?". Ja kažem, ne znam, ma moraju to dijete primiti već jednom samo kopčice da mu stave da se smiri, da promijeni atmosferu, da ne sjedi među deset ljudi tamo i da plače. I onda je njoj neko izašao, tehničar, u hodniku, mislim, ne daj Bože da sam bio u tom hodniku, i rekao, "Da li to dijete mora toliko da plače, umirite ga". Strašno. Kako da umiri dijete koje vrišti, i ona je rekla, "Dobiće mi dete fras".

- Prvo je izašao taj tehničar i pitao me je da li on mora toliko da plače. Ja kažem, pa ja bih voljela da ne mora da plače, da ste agilni bili, da djetetu ušijete ranu. To je tri sekunde. Vjeruj mi, nije postao nijedan teži slučaj, sve su ljudi svjesni, normalni. Vjerujem da je neko imao povrede koje možda nisam vidjela, koje nisu vidljive, ali svakako, pritom i oni su čekali, ko zna koliko. E onda je naišla jedna sestra, koja je rekla, "Niste jedini, evo čeka i ovo dijete, pa ćuti". Dijete ima 13-14 godina. Znači, porediš dijete koje je svjesno i koje je uganulo nogu i porediš bebu rasječenu kojoj se hladi rana, mislim, katastrofa. I ja kažem, pa dobro, dijete će me dobiti fras od plakanja. Ona mi kaže, "a šta vam znači to fras?". Ja kažem, pa dobro, izvinite, ja pričam srpski, kod nas se tako kaže. Kaže, "Pa morate da mi kažete na hrvatskom." Ja kažem, pa rekla bih vam, ali mi se ugasio telefon, upravo, ne mogu, na gugl prevodiocu da ukucam. Pritom, poslije su mi, kad sam izbacila story, Hrvati pisali kako svi kod njih kažu fras i kako se ona samo pravila. Tako da je to bila čista diskriminacija, mislim, šta to treba znači? - priča Kristina i dodaje:

- Nisam razmišljala o tužbi, ali možda i uradim to, Pa ne, mislim, van svake pameti je to, čist bezobrazluk. Sem toga nismo doživeli još neku neprijatnost. Vidjela sam neke komentare po portalima, kao, "Jao vidi, kao, kako može da slika dijete tek ušiveno", a ta slika je bila posle pregleda, a ne poslije ušivanja - istakla je Kristijanova supruga.

- Kosta je junak! Posle toga nijednom nije zaplakao, ni zakukao, čak je ulazio u more - zaključuje Kristina Spalević.