Ministri finansija je u utorak trebalo da razgovaraju o predlogu da se Mađarskoj zamrznu sredstva iz kohezijskih fondova u sklopu mehanizma uslovljenosti kojim je moguće zaustaviti plaćanja iz proračuna EU državama koje ne poštuju vladavinu prava.
Međutim, puno se toga događa iza scene. Kako je otkrio dobro obavešteni Politiko, najveće zemlje EU pružaju ruku pomoći mađarskoj vladi u njenoj svađi s Briselom oko kršenja vladavine prava. Francuska i Njemačka, zajedno s Italijom, predvode skup od oko 12 vlada koje pozivaju Evropsku komisiju da preispita svoju odluku o zamrzavanju 7,5 milijardi evra za Budimpeštu, tvrdeći da je država postigla veći napredak u antikorupcijskim merama nego što Bruxelles priznaje. Dodatni elementi
"Mađarske vlasti su postigle napredak. Preduzet je određeni broj reformi, iako još uvijek postoje dodatni elementi koji se očekuju", izjavio je anonimni francuski zvaničnik za Politico. S tim se ne slažu u Evropskoj komisiji. "Imamo obveze, imamo obećanja, ali to još nije učinjeno", rekao je tada poverenik EU za proračun Johannes Hahn, ali se na prošlonedeljnom sastanku Francuska i Nemačka nisu se složile s Komisijom.
Pod pritiskom Evropskog parlamenta Komisija je predložila čalnovima, koje trebaju doneti odluku do 19. decembra, da suspenduju 7,5 milijardi evra iz kohezijskih fondova, što bi trebalo biti isplaćeno Mađarskoj u sklopu proračuna za razdoblje od 2021. do 2027. godine. Komisija je s druge strane odlučila potvrditi mađarski nacionalni plan oporavka od pandemije covida-19 (5,8 milijardi evra), ali uz 27 zahteva koji obuhvataju 17 mera za borbu protiv korupcije i reforme za poboljšanje nezavisnosti pravosuđa.
Međutim, sada Francuzi, Nemci i njihovi saveznici tvrde da vlada Viktora Orbana ispunjava 17 antikorupcijskih reformi koje je preduzela kako bi izbegla zamrzavanje sredstava te da bi se to trebalo odraziti smanjenjem dela zamrzavanja, trenutno ekvivalentnog 65 odsto kohezijskih sredstava. Od Komisije traže da sprovede novu procenu kako bi uključila reforme koje je Orbanova vlada donela, ali još nije jasno hoće li EK to uraditi. "Videćemo, još nije doneta zvanična odluka", izjavio je u ponedeljak poverenik EU za privredu Paolo Gentiloni. Nova procena
Ove zemlje smatraju da ako se ne sprovede nova procena, možda neće biti većine u Evropskom veću za zamrzavanje sredstava. A ako se nikakva odluka ne donese do 19. decembra, proces sankcionisanja jednostavno bi završio bez zamrzavanja sredstava, što bi se smatralo nepoželjnim s obzirom na to da je EU prvi put upotrebila ovaj instrument za obuzdavanje demokratskog nazadovanja u zemlji članici. "Bila bi to potpuna katastrofa", rekao je visoki diplomata EU.
U igri su i drugi razlozi:
Mađarska stavlja veto na dve ključne odluke - paket pomoći od 18 milijardi evra za Ukrajinu i minimalnu stopu poreza na dobit od 15 odsto za multinacionalne kompanije. Ukrajinskoj vladi hitno je potreban paket pomoći kako bi uravnotežila svoj proračun, a EU je pod pritiskom Kijeva i Sjedinjenih Država da isporuči sredstva. Unija je takođe bila među glavnim zagovornicima globalnog poreskog sporazuma i rizikuje svoj ugled ako se on ne zaključi. Mekši stav Francuske i Nemačke verovatno će ih uvući u sukob s drugim članicama, uključujući zemlje Beneluksa, Dansku, Švedsku i Letoniju, koje podržavaju tvrdokornu procenu Komisije da rizici od mita ostaju u Mađarskoj i da bi svih 7,5 milijardi evra trebalo biti blokirano.
Za to vreme mađarski premijer Viktor Orban tera po starom i u petak je optužio Bruxelles da želi da zamrzne novac koji je namenjen Mađarskoj "iz političkih razloga", odnosno zbog politike Budimpešte prema migrantima i njenim protivljenjima sankcijama protiv Rusije zbog rata u Ukrajini. Sada ima podršku dve glavne članice Unije, barem privremeno.
BONUS VIDEO:
