USKRS ILI VASKRS? Ovo je jedno od najčešćih pitanja, teolog odgonetnuo vječitu dilemu!

Aloonline.ba | Ana Dragaš | Život ∙ 19.04.25 16:11 ∙ 0

Da li se kaže Uskrs ili Vaskrs?

foto: Unsplash

Ovo je pitanje koje se često postavlja tokom jednog od najvažnijih hrišćanskih praznika u hrišćanstvu, a koji nam je sve bliži.

Teolog Nebojša Lazić za Telegraf.rs konačno je odgonetnuo ovu vječitu dilemu i objasnio koje bi to običaje trebalo da ispoštujemo tokom nadolazećih uskršnjih dana.

Kako na početku objašnjava teolog Lazić, u narodu se često koristi izraz „Uskrs“, iako patrijarsi u svojim poslanicama navode „Vaskršnja poslanica“.

„Oba termina su u redu“

„Iako je „Vaskrsenje“ preferirani pravoslavni termin, oba izraza imaju svoje mesto u našem jeziku. Lingvistički gledano, oba termina su u redu. ‘Vaskrs’ potiče iz srpskoslovenskog jezika, koji je preovlađivao u Srbiji do sredine 18. vijeka. Nasuprot tome, ‘Voskresenije’ predstavlja ruski oblik, zasnovan na staroslovenskom, koji se danas koristi u Srpskoj crkvi. Tokom vremena, Srbi su zamijenili srpskoslovenski jezik ruskim crkvenim jezikom, što je uticalo na izgovor i upotrebu termina“, objašnjava detaljno teolog.

Srpski narodni jezik zadržao je, priča teolog dalje, staro ime „Vaskrs“, ali je ono takođe pretrpjelo promjene, prilagođavajući se govoru naroda.

„U crkvenoj praksi, međutim, zvanični oblik ostaje „VA-skrs“, a u kalendaru možemo videti formulaciju „VA-skrsenje Gospoda Isusa Hrista“. Crkveni izrazi, poput „VA-znesenje“ ili „VA-vedenje“, pokazuju kako se tradicija očuvala u svesti vernika“, govori još teolog i razjašnjava dugogodišnju lingvističku nedoumicu kod Srba.

Veliki petak najtužniji dan hrišćanstva

Ovom prilikom teolog je objasnio i sam značaj nadolazećeg praznika, pa istakao kako sam Veliki petak predstavlja najtužniji dan hrišćanstva, kada se ne služi liturgija, osim ako se ne poklopi s Blagovijestima.

„U tom periodu zvona na crkvama ne oglašavaju, jer ona simbolizuju radost, a dan Veliki petak je obeležen tužnim događajem Hristovog raspeća“, objasnio je Lazić, pa dodao kako je farbanje jaja jedan od najznačajnijih običaja ovog praznika.

„Uskršnja jaja obično se farbaju na Veliki četvrtak i Veliki petak, a taj proces prati niz tradicionalnih pravila. Iako su se koristile različite boje, crvena je uvek bila obavezna, simbolizujući Hristovu žrtvu i vaskrsenje. Ovi običaji ne samo da obogaćuju našu kulturu, već i čuvaju sećanje na duboke verske i istorijske korene“, priča teolog.

Prema običajima, priča teolog, na stolu stoje ukrašena vaskršnja jaja, a domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani.

„Tad nastane veselje i takmičenje čije je jaje najjače. To predstavlja veliku radost za decu. Prilikom tucanja izgovara se, takođe ‘Hristos Vaskrse’ i ‘Vaistinu Vaskrse’. Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo“, govori on.

Toga dana, ako gost dođe u kuću, prvo se dariva farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalim ponudama, objašnjava teolog, pa govori i o jednom običaju koji spada u stare i jako dirljive, a vezuje se upravo za Uskrs.

Da li ste čuli za ovaj dirljiv običaj?

„U nekim našim krajevima sačuvan je dirljiv običaj da se farbana vaskršnja jaja nose na grobove preminulih predaka. To svedoči o narodnoj veri, da su svi ljudi pred Bogom živi, i da umrli naši preci treba da osete vaskršnju radost i slavlje“, kaže teolog.

Zanimljivo je i da se prvi ponedjeljak poslije Vaskrsa zove Pobusani ponedjeljak, govori Lazić, kao i da toga dana, po narodnom vjerovanju i običaju, treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom.

„U nekim krajevima ovaj dan se obeležava kao i zadušnice. Naime, izlazi se na groblja, pale se sveće, uređuju grobovi jer Gospod vaskrsava za sve nas“, kaže na kraju zanimljivog razgovora teolog Nebojša Lazić.

BONUS VIDEO: