Naime, neke "mjere" koje preduzmete mogu da donesu osjetnu uštedu, dok druge u praksi neće donijeti bukvalno ništa.
Mnogo toga zavisi od vrste motora u vašem autu, uslova vožnje i drugih faktora, pošto npr. ne mogu da se porede vožnja u gradskoj gužvi i vožnja na nekoj magistrali bez gužve.
1. Uređaji i aditivi za smanjenje potrošnje
Brojna istraživanja su pokazala da su razni uređaji i aditivi za smanjenje potrošnje jednostavno beskorisni. Ovaj savet smo stavili na prvo mesto kako ne biste uzalud trošili novac i pritom imali lažnu nadu.
2. Pritisak u gumama je veoma važan
Testovi obavljeni od strane proizvođača guma i renomiranih auto časopisa pokazali su da je odgovarajući pritisak vazduha u gumama izuzetno važan kada je potrošnja goriva u pitanju.
Međutim, većina vozača veoma rijetko proverava pritisak u gumama, a to bi trebalo raditi bar jednom mjesečno – to je zvaničan savjet proizvođača guma.
Zato je dobra ideja da napravite sebi podsetnik. Pritisak proveravajte isključivo na pumpama koje imaju overene manometre (kompresore). Ovjeren manometar na sebi mora da ima žig, tj. naljepnicu kvadratnog oblika – ona je podijeljena u četiri manja kvadrata, pri čemu svaki predstavlja po jedan kvartal u godini, a godina je napisana u sredini.
Kvartali su obilježeni rimskim brojevima, a nalepnica (tj. žig) je važeća do kvartala koji umesto rimskog broja ima kružić. Detaljnije o tome smo pisali u tekstu: Kontrolisanje tačnosti manometara na benzinskim pumpama
Pritisak u gumama se ne mjeri nakon duže vožnje, pošto se tada gume zagriju i pritisak zbog toga poraste.
Ne pokušavajte da uštedite tako što ćete da naduvate gume na znatno veći pritisak od predviđenog. Tako ćete samo ubrzati nepravilno habanje gazeće površine gume, pri čemu će osetno brže stradati i razni elementi oslanjanja.
Pametno je i da povećate pritisak u gumama kada je auto opterećen, naročito kada idete na duži put (npr. na more).
Stvar je u tome što će gume sa "standardnim" pritiskom vazduha kod ozbiljnije opterećenog auta donijeti iste negativne efekte kao izduvane gume kod neopterećenog auta - veća potrošnja goriva, nepravilno trošenje guma, pregrevanje guma, lošije kočenje i ponašanje pri skretanju, veća mogućnost oštećenja prilikom naletanja na udarne rupe ili kod penjanja uz oštar ivičnjak, itd.
Podatke o odgovarajućem pritisku kada je auto opterećen možete uglavnom da nađete na nalepnici negde na autu ili u uputstvu za auto, mada nažalost mnogi stariji polovnjaci nemaju ni jedno ni drugo, pa savetujemo da se snađete na neki drugi način - tu je internet.
3. Uslovi vožnje: stani-kreni vožnja u saobraćajnom špicu najveći je neprijatelj uštede goriva
U tim uslovima će i mali auto sa benzinskim motorom od 1.200 kubika i 65 KS bez problema da „popije“ 10 l/100km.
U "teškoj" gradskoj vožnji jednostavno nema pravila kada je potrošnja u pitanju. Zato, ukoliko imate mogućnost da izbegnete gradsku gužvu, iskoristite tu mogućnost. Budite "kreativni" – parkirajte auto negdje van zone sa najvećom gužvom, pa uđite u autobus ili tramvaj.
Takođe je često isplativije da idete dužom trasom sa manje gužve i semafora, nego kraćom putanjom sa mnogo semafora i gustim saobraćajem.
Svjesni smo da mnogi vozači jednostavno nemaju izbora, ali oni koji imaju, treba da ga iskoriste. Ni nedostatak vremena često nije opravdan argument, pošto traženje parkinga po dijelovima grada gdje je parking teško naći može da potroši mnogo vremena i goriva i nerava...
4. Stil vožnje
Oštra vožnja sa snažnim ubrzanjima, naročito prilikom kretanja iz mesta može i najštedljiviji auto da pretvori u nemilosrdnog potrošača goriva – bez obzira na kubikažu ili snagu.
Treba voziti tečno i bez oštrih ubrzavanja. Treba pratiti saobraćaj i puštati papučicu gasa kada primijetimo da se saobraćaj ispred nas usporio, da nailazimo na semafor na kojem se već upalilo ili će se uskoro upaliti crveno i slično.
5. Prinuđeni ste da vozite kao na trkama
Uobičajen savjet glasi: Održavajte bezbjednu distancu u odnosu na vozilo ispred vas kako biste mogli tečno da vozite, odnosno blago i pravovremeno da kočite i ubrzavate, kao i da se bezbjedno zaustavite u slučaju oštrog kočenja.
U teoriji odličan savjet! Ali on može da se primenjuje samo u idealnim uslovima.
Vi ostavljate dovoljno mjesta do auta ispred vas - kako ne biste bespotrebno kočili pa odmah zatim ubrzavali. Nažalost, u praksi je ovo često nemoguće, pošto će vas konstantno preticati druga vozila i ubacivati se u tu prazninu između vas i vozila ispred.
I tako svaki put kad se neko ubaci ispred vas, moraćete da usporite da biste ponovo napravili dovoljnu (bezbednu) distancu u odnosu na njega. Pa vas odmah zatim pretekne drugi auto... I to se onda konstantno ponavlja.
Da ne pominjemo to što ćete vi da čekate na semaforu da se upali zeleno, dok su oni koji su vas pretekli odavno nestali sa vidika.
Ali – to je vaš izbor. Koliko vam je važno da negde brže stignete u odnosu na veću potrošnju goriva?
Komentari (0)