Još sedam godina do stote: Stojan Vujić se u desetoj deceniji privikava na ravnicu

ALOONLINE.BA | Boško Grgić | Vijesti ∙ 12.06.25 16:49 ∙ 0

Bijela košulja i brkovi, crni sako i šešir i široki osmijeh kao da smanjuju godine devedesetrogodišnjeg Stojana Vujića.

Foto: Boško Grgić

U Jajcu je proveo dvije trećine života, treću provodi u ravnoj Gradišci. Mahnuo mi je sa desetak metara udaljenosti, a to je bio pouzdan znak da ćemo porazgovarati. I jesmo, onako s nogu.

„Ja sam Stojan Vujić. Živio sam i radio u Jajcu. Prvo kao poljoprivrednik, a potom u „Elektrobosni“. Radio sam na onim legurama. Bio sam i u ratu, tri godine, zato me bole noge. Ne od starosti, već od teških ratnih uslova“, jasno zbori starina Stojan.

Priznaje da svako jutro uz kafu popije čašicu vlahovca, ponajviše radi stomaka i probave. Poranio je na pijacu prije visokih temperatura. Da kupi malo voća i povrća, ali i da vidi možda koga poznatog.

„Nisam se nikako privikao na ravnicu. Brdo je zakon, vjerujte mi da mi je lakše i sada uzbrdo nego ovdje po ravnom. Navikao sam na Lijevčane, ali nikad se neću naviknuti na ravnicu. Prošao sam mnogo, prevalio tone i tone tereta preko leđa. U ratu se znalo desiti da po 25 dana ne izuvam čizme. Zato me najviše bole noge, pa moram nositi štap“, objašnjava Stojan.
Rekao je da do slave ima još mjesec dana. Slavi Petrovdan i već razmišlja o pripremama i svojim potomcima.
„Od troje djece imam šestero unučadi i jedanaestoro praunučadi. Radujem se da ih vidim.Svaki put kad izađem među narod na pijacu sretnem nekoga svoga iz Jajca, ispričamo se i to je to. Odmah je lakše“, pojasni Stojan Vujić, pruži ruku i ode svojim puten.
„Ako Bog da, pravićemo priču i u stotoj, nema još mnogo, još sedam godina“ , reče u odlasku Stojan Vujić, čestita starina iz Jajca, koga ravnica više muči od velikog bremena godina na plećima.

BONUS VIDEO: