„MOGLI SMO DA ZAVRŠIMO U CRNOJ HRONICI“ Anabela progovorila iskreno o paklu kroz koji je prošla i priznala ko je izvukao iz depresije

ALOONLINE.BA | Poznati ∙ 05.02.23 13:21 ∙ 0

Pjevačica Anabela Atijas danas uživa više nego ikada - ide joj na poslovnom, ali i privatnom planu, međutim mnogo je bilo teških momenata koje ne može da izbriše iz sjećanja.

Foto/Printscreen

Turbulentno joj je bilo učešće u „Zadruzi 3“, gdje je pred milionima ogolila dušu o svom braku sa Gagijem Đoganijem, koji je, pored njihove kćerke Lune, bio učesnik tog rijalitija.

-Kad sam ušla u rijaliti i ispričala svoju stranu priče o svemu iz mog braka, bilo je mnogo ljudi koji su govorili: „Ona je to zaslužila.“ Šta tačno? Kako je moguće da sam muža izazivala da me tuče? Pričali su da mi je potrebno gore i više, da je trebalo više nasilja da dobijem. Nijedna žena ne zaslužuje da je muž bije. Kako se to traži nasilje? Stanje u kom sam se nalazila kad sam bila s Lunom i Gagijem u rijalitiju je bilo neko ništavilo. To nisam bila ja. Boravak u tim uslovima nije bilo nimalo lak. Nema veze što je tu bila moja ćerka, emocije su se potpuno pojačale. Koliko god da sam zaboravljala na kamere, ego mi je radio. Bila sam kao pod dijagnozom i šifrom. Nisam volela sebe i to ko sam – priča Anabela na početku i nastavlja:
– Bez obzira na sve, ni s jednom kćerkom nemam odnos kao s Lunom. Nas dve smo veoma slične. Ne može da prođe dan da se ne čujemo i mnogo mi je teško palo što smo dozvolili da se onako vređamo pred kamerama. Bila je u paklu zbog toga što je bila između mene i oca. Njoj je bilo najgore, mi smo svi voleli nju, a ona je volela nas. Danas sam preponosna kako je smogla snage da iz svega izvuče najbolje. Danas je jedna normalna devojka i na to sam najponosnija. Mogli smo i gore da prođemo tada, svakog dana čitamo u rubrici crna hronika da se ljudi ubijaju u porodicama. Onda vam je sve jasno. Mi smo izabrali drugi put, izdigli smo se iz problema i nastavili dalje. Danas svi grlimo jednu devojčicu koja je rezultat ogromne ljubavi. Moja unuka Mia mi je maltene sve.. Zbog nje mi nije žao što smo prošli kroz pakao, a hvala bogu što mi je podario. Ona je bakina devojčica. Atijasova kaže da je njena unuka Mia najviše zaslužna za to što se digla sa dna:
Unuka me je digla iz teške depresije. Ležala sam cela pokrivena bez ikakve interakcije s ljudima. Onda sam razmislila i shvatila da moram da ustanem i promenim nešto u svom životu. Moja baka je prestala da radi da bi mene čuvala, da ne idem u vrtić. Do kraja je bila puna humora iako je bila bolesna, ali se šalila na svoj račun. Ustala sam i pokrenula se. Više se nikad nisam vratila na to depresivno stanje u kom sam bila.
Pevačici je zbog velikog stresa nekoliko puta bilo narušeno zdravlje i operisala je tumor, a otkrila je da u njenom porodičnom stablu postoji još jedna nasledna bolest:
Često se šalim na temu Alchajmera jer su mi baka i prabaka umrle od te bolesti. Ne treba se šaliti, naravno, ali to kažem u smislu da je lakše u životu kad neke stvari prihvatimo. Mojoj baki je doneo dobre stvari jer je zaboravila na tugu i bol. Imali smo neke teške situacije u tim trenucima, ona je otišla u miru jer je zaboravila te teške trenutke. Inače sam naučila da se više ne plašim smrti. To nije neki bauk, jednostavno, samo kažem neka ide po redu i to je sve. Poenta je da živimo kvalitetan život, strahovi su nešto najgore što možemo da imamo. Smrt je ništa u poređenju sa životom. Pakao, prema mom mišljenju, ne postoji. Pakao ili raj živiš. Zato težim ka tome da imam mir, da normalno dišem i da znam da je sve u redu.

BONUS VIDEO: