Prema zvaničnim podacima Evrostata, 92,7 miliona ljudi u Evropskoj uniji, odnosno 20,9 odsto stanovništva, bilo je tokom prošle godine izloženo riziku od siromaštva. Iako je to blagi napredak u odnosu na godinu ranije, kada je taj udio iznosio 21 odsto (oko 600.000 ljudi više), socijalna ranjivost i dalje duboko potresa petinu Unije, piše Glas Srpske.
Ovaj pokazatelj ne obuhvata samo one ispod klasičnog praga siromaštva, već i građane suočene sa ozbiljnom materijalnom i socijalnom uskraćenošću, kao i domaćinstva sa veoma niskim intenzitetom rada.
Koliko osnovni izdaci mogu da opterete kućni budžet najbolje ilustruje primjer Njemačke. Podaci Saveznog zavoda za statistiku otkrivaju da čak 11,2 odsto stanovnika u ovoj zemlji živi u domaćinstvima koja samo na stanovanje izdvajaju više od 40 odsto raspoloživog prihoda. Kada kirija i režije pojedu gotovo polovinu zarade, za hranu, prevoz i odjeću ostaje minimalno novca, dok mogućnost štednje postaje potpun luksuz. Zbog toga sama visina plate više nije mjerilo dobrog života. Ključno je koliko novca preostane kada se plate osnovne potrebe, navodi Glas.
Naši ljudi u Njemačkoj razmišljaju o novim migracijama
Ova situacija posebno pogađa radnike sa naših prostora koji su otišli u inostranstvo u potrazi za boljim životom. Veća zarada i dalje jeste motiv, ali njena stvarna vrijednost sve brže kopni pred visokim troškovima stanovanja i nesigurnošću na tržištu rada.
Banjalučanka Nada M, koja godinama živi i radi u Njemačkoj, svjedoči o sve većem nezadovoljstvu koje vlada među građanima, ali i u poslovnim krugovima.
"Iz razgovora sa običnim ljudima sve je vidljivije njihovo rastuće nezadovoljstvo ekonomskim i političkim prilikama u zemlji", priča Nada.
Ona dodaje da među ljudima porijeklom sa prostora bivše Jugoslavije primjećuje sve veće interesovanje za odlazak u Austriju, gdje traže povoljnije uslove za život i rad, dok se dio Poljaka uveliko vraća u svoju domovinu.
"Iskreno, i ja sve češće razmišljam o povratku ili odlasku u drugu zemlju. Sve bliže sam toj odluci. Uostalom, sin i snaha nedavno su pronašli bolji posao u Austriji", otkriva ova Banjalučanka.
Njeno iskustvo jasno pokazuje da odluka o ostanku u inostranstvu više ne zavisi isključivo od cifre na platnoj listi. Ako svakodnevni izdaci pojedu najveći dio zarade, veća plata u stranoj zemlji više ne pruža osjećaj stabilnosti niti osigurava štednju.
Novi energetski šok i usporavanje privrede gurnuće cijene još više
Izgledi za naredni period dodatno unose nemir. Evropska komisija procjenjuje da će rast bruto domaćeg proizvoda u Evropskoj uniji usporiti na 1,1 odsto, dok bi inflacija mogla da dostigne 3,1 odsto. Za 2027. godinu predviđen je oporavak i rast od 1,4 odsto, uz usporavanje inflacije na 2,4 odsto.
Međutim, prognoze su dodatno pogoršane usljed novog energetskog šoka povezanog sa sukobom na Bliskom istoku. Energenti ponovo postaju sidro koje vuče evropsku privredu nadole. Cijena nafte "brent" premašila je 110 dolara za barel, dok se gas na holandskom čvorištu približio nivou od 1.000 evra za 1.000 kubnih metara (90,16 evra za megavat-sat), što je najviši nivo od decembra 2022. godine.
Dodatnu zabrinutost uoči zime stvara i popunjenost evropskih skladišta gasa od oko 75 odsto, dok su njemačka skladišta na skromnih 61 odsto. Skuplji energenti direktno povećavaju troškove proizvodnje i transporta, a taj teret se neumoljivo prelijeva na krajnje potrošače. Ako cijene osnovnih namirnica i usluga rastu brže od zarada, kupovna moć slabi čak i u trenucima kada plata nominalno raste.
Komentari (0)