Mali taburei u više boja, soda voda, potpala za vatru, kamper kombi, samo su dio Stevinih čarolija na kojima radi ovoga proljeća.

„Bio sam ugistitelj, potom vulkanizer, stolar, bravar, tokar, glodač, pa instruktor vožnje.Od sedamdesete do devedeset i pete obučavao sam mlade vozače ovdje u Gradišci. Bila su to dobra vremena“, zaključuje Stevo, inače rođeni Slavonac, Okučanac.

Stevo godinama kafane u gradu snabdijeva soda vodom, od čamovine pravi potpalu za vatru, a raznobojni taburei su, kako kaže, idealni za starije ljude za obuvanje i izuvanje.

„I danas radim punom parom. Ne mogu ja mirovati. Ovaj kombi generalno preuređujem. Biće to kamper, kakav na ovim prostorima nije viđen. Na krovu će imati veliki solarni pano, tako da je pitanje struje za toplu vodu, kuvanje i rasvjetu riješeno. Biće ekonomičan, funkcionalan i izdržljiv, prava pokretna garsonjera“, dodaje Stanisavljević.

Ovaj vrsni majstor imao je i žitni kombajn, traktor i druge mašine. Popravio ih je i rasprodao. Sada sam konstruiše i pravi cjepače za drvo.

„Po želji kupca radim cjepače sa dizel-motorom, a i one sa elektro-motorom. Što oko vidi to ruke naprave. Sad sam malo oprezniji jer sam nedavno skratio dva prsta, ali idemo dalje. Svaki novi dan gledam tako kao da krećem iz početka. Svaki dan novi izazov i nova šansa. Rad me ispunjava i održava. Imao sam i padova i uspona, pet puta sam padao na glavu, povrijeđivao se i svaki put stajao na noge. Pa neka kažu da slavonska glava nije tvrđa od bosanske“, rekao je na kraju kratkog razgovora Stevo Stanisavljević čovjek sa najvećim brojem zanimanja u Gradišci.

Umjetnik sa alatom u radionici, kako za njega kažu prijetalji i komšije.