Pjevačica Lepa Brena priznaje da je vječiti optimista, da je uz supruga Bobu Živojinovića na pravi put izvela djecu i da sada uživa u danima spokojstva.
- Da bi opstao brak bitno je da prevagnu lepi doživljaji, pozitivne emocije i napredak. Svi smo imali napornih 30 godina sopstvene karijere, uspona i padova, ali vera u ljubav, podrška, tolerancija i želja za opstankom porodice su najvažniji - kaže za “Super TV” Lepa Brena.
Koji savjet bi dali budućim mladencima?
- Brak bez ljubavi koja nema strasti, razumijevanja za oba partnera i podrške, vizije za budućnost, obostrane tolerancije nije brak. Ovo je osnova svakog braka.
Da li ste nekada pomislili da se razvedete?
- Ako žena na Balkanu nema viši prag tolerancije za naše muškarce, onda nema opstanka braka! Jesmo li se razumjeli? (smijeh)
Kada ste posljednji put pomislili: “Bože, koliko sam srećna, hvala ti na tome”?
- Vrlo racionalno gledam na život, svetsku situaciju, ekonomsku, političku, ekološku i toliko smo imali uspona i teških situacija da sam uvek zahvalna na svemu. Imati porodicu na okupu, dobre komunikacije, zdravlje i još mnogo običnih sitnih stvari koje čine život je velika stvar. Jer mnogi ljudi misle da je biti poznat velika sreća. Nije tačno. Treba izabrati poziv i posao u kome ćeš biti srećan, ljude koji te okružuju, i da se sve to sublimira u osećaj koji vas čini srećnim i zadovoljnim u životu.
Da li vam je želja da sljedeće godine zapjevate na svadbi nekog od vaših sinova?
- Moji momci znaju Bobino i moje mišljenje o braku. Treba ući u tu priču spreman, zreo i odgovoran, zaljubljen i sa vizijom šta dalje. Brak i deca su veoma odgovorna priča i oni su odrasli isto tako. Bili su željena deca i njima je dato sve što treba da se da u jednoj porodici. Ljubav, vera, samopuzdanje, podrška oba roditelja, i kad odluče da polete iz tog gnezda, znali smo da će ići stabilno dalje. Ako veruju da imaju osobu pored sebe za tu priču, imaju naš blagoslov. Ali pre 30-te nek ne požuruju previše.
Sve manje vremena provodite u Srbiji, možemo li smatrati to vašim begom od svakodnevne stvarnosti ili nešto drugo?
- Ova pandemija je unela mnogo novina u naše živote. Prvo, počeli smo da živimo normalno. Spavamo na vreme, ustajemo na vreme, hranimo se normalno, treniramo i vraćamo se u normalu. Posle 40 godina i to je za mene divno. Ne izlazi se kasno uveče, ne jede se i ne pije isto tako. Ušao je mir u moj život. Ali ta briga za svu našu decu, svu decu sveta, opstanak ekonomski, misterije i ludila praćena pandemijom, ne daju mira mojoj umetničkoj duši. Uvek neka briga, problemi i nešto što ti ne da mira. Proći će. Najjači opstaju. Imam nade i taj večiti optimizam je uvek prisutan.
.jpg)
