Posljednjih dana 2018. godine Doris Dragović spremala se za nastup u najluđoj noći. Međutim, lijepu prazničnu atmosferu pokvarila je velika porodična drama. Bilo je to 26. decembra u večernjim satima, poslije lokalnog turnira u malom fudbalu, suprug lijepe splitske pjevačice Mario Budimir odjednom se srušio u restoranu. Uhvatio se za grudi i pao.

[caption id="attachment_72940" align="alignnone" width="900"] FOTO: DIREKTNO. BA[/caption]

Do medija je ubrzo dospjela informacija od koje se ledila krv u žilama – proslavljeni vaterpolista i nekadašnji kapiten kluba „Jadran“ hitno je prebačen u bolnicu, gdje su se ljekari borili za njegov život. Srećom, sve se dobro završilo.

‒ Da sam bio sam, da mi je pozlilo negdje na ulici, vjerovatno bi se dogodilo najgore, bio bih gotov. Teško mi je i da pomislim, ali to je tako. Priskočili su mi u pomoć prijatelj Sizgo, fizioterapeut fudbalera „Hajduka“ Domeniko Sizgoreo, i doktor Mladen Buotić. Tri puta su me vraćali u život i uložili nadljudske napore... Kažu da me je spaslo to što mi mozak ni sekundu nije ostao bez kiseonika. Hitna pomoć me je brzo prebacila u bolnicu. Zahvaljujem prijateljima, zahvaljujem Bogu što me spasao. Da nisu bili oko mene od prvog trenutka, bilo bi fatalno – ispričao je „Slobodnoj Dalmaciji“ Mario Budimir, sportska legenda Splita.

Bio je to infarkt. Operisali su ga i ugradili mu dva stenta, brzo se uspješno oporavio, a za to zasluge ima i njegova supruga, sa kojom je u braku od 1990. godine.


‒ Prvo što sam čuo kada sam se probudio iz kome bio je glas moje Doris, kroz san... Onda sam prepoznao i glas našeg sina Borne, brata Zlatana. Polako sam se vratio među žive. U međuvremenu, ničeg se nisam sjećao. Nikad ništa slično nisam doživio, doktori su danas iznenađeni što sam se dobro oporavio, ali svakako su mi pomogli moja sportska prošlost i snažno tijelo.


I Doris je zajedno sa njim proživljavala teške trenutke. Insistirala je na tome da se oporavlja u miru, da se ne forsira previše, ali Split je mala sredina, svako svakog zna. Kada bi Mario krenuo u laganu šetnju, od njihovog doma do rive bi ga zaustavilo, kaže, bar četrdesetak ljudi.

‒ Svako bi zastao da pita kako sam. To mi je stvaralo dodatni stres i uzbuđenje, pa bih se brzo vratio kući jer sve je još bilo sveže. Nisam ni znao da me toliko ljudi prepoznaje, dirnula me je pažnja.

Od nemilog događaja prošlo je skoro tri godine. Mario se vratio u formu, Doris na koncerte, a život – ide dalje.